Zbog velike zaraze, hiljade ovaca i koza je ubijeno, a stočarima su farme sada prazne. Ovčije i kozije mleko ključno je za pravljenje feta sira.

Stotine hiljada ovaca i koza su ubijene u Grčkoj zbog izbijanja zarazne bolesti, a to bi moglo da utiče na proizvodnju i izvoz čuvenog feta sira u zemlji.

Anastasija Siurtu šeta njenom napuštenom farmom na obodu Kardice, grada u regionu Tesalija u centralnoj Grčkoj.

Jeziva tišina nadvija se nad mjestom gde se uzgajalo 650 ovaca.

Veterinarski službenici su 12. novembra uništili svu stoku nakon što je otkriven slučaj boginja kod ovaca i koza.

„Postoji još jedna farma dva kilometra dalje. Imali su slučajeve boginja, ali su ih sakrili“, kaže ona.

Siurtu je i sama veterinarka i proširila je farmu koju je njen otac izgradio.

Zbog gubitka životinja, pretrpela je finansijski krah.

Pored stoke, ubijene zbog bolesti, ovčije mleko, koje se prodaje za proizvodnju feta sira, često se naziva grčkim „belim zlatom“.

Međutim, više od finansijskog udarca, Siurtu govori o emocionalnoj ceni.

„Bila sam ovde onog dana kada su ovce poklane. Bilo je veoma okrutno, nisam uspela da ih zaštitim.“

Ovčije i kozje boginje su virusna infekcija.

Prvi slučajevi su otkriveni u severnoj Grčkoj u avgustu 2024. godine, a bolest se od tada proširila na mnoge regione zemlje.

Do sredine novembra ove godine, zabeleženo je ukupno 1.702 slučajeva, prema najnovijim podacima Ministarstva ruralnog razvoja i hrane.

Otkrivanje jednog slučaja na farmi znači da celo stado mora da bude zaklano iz preventivnih razloga.

Do sada je uništeno oko 417.000 ovaca i koza, što je otprilike četiri, pet odsto od prethodnog ukupnog broja.

Približno 80 odsto grčkog ovčijeg i kozijeg mleka koristi se za proizvodnju feta sira, koji je zaštićena oznaka porekla u Evropskoj uniji (EU).

To znači da, iako sličan sir može da se proizvodi i u drugim zemljama EU, ne može i ne sme da se zove feta.

Velika Britanija i posle izlaska iz EU, odnosno Bregzita, i dalje poštuje ovu odluku iz 2002. godine.

Prošle godine, Grčka je izvezla 785 miliona evra (909 miliona dolara) fete, pokazuju podaci Grčkog udruženja izvoznika.

Od toga je 520 miliona eura otišlo drugim zemljama EU, a od izvoza fete u Veliku Brotanuju, Grčka je prihodovala 90 miliona eura.

Feta mora da bude napravljena od najmanje 70 odsto ovčijeg mleka, a ostatak od kozijeg.

Male mljekare kažu da već imaju problema sa nabavkom ovčijeg mleka, što bi moglo da znači moguću nestašicu fete u budućnosti.

Iako cene još nisu porasle, to će vjerovatno biti posledica ako epidemija ne bude iskorenjena.

„Ograničena količina dostupnog mleka povećava troškove proizvodnje i otežava održavanje trenutnih količina [fete] na tržištu“, kaže profesor Dimitris Gugulis iz Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Tesaliji.

Još jedan uzgajivač ovaca u blizini Kardice, Tasos Manakas, na udaru je zbog zaraze.

Njegovo stado od 873 grla zaklano je 9. oktobra.

Sada danima sjedi u maloj sobi u štali.

„Prodavnica je zatvorena“, kaže sa tugom u glasu.

Manakas prolazi pored praznih metalnih hranilica i prostorija za mužu na kojoj se stvorila paučina.

„Obilazio sam ih svakog jutra, hranio, slušao kako bleje, mazio ih.

„Na dan kada su ih klali, bio sam ovde. Da ste me posekli tog dana, ne bih krvario.“

Zamišljeno lista vladin dokument prepun numeričkih tabela.

Pogođenim stočarima se nudi nadoknada između 132 i 220 eura po ovci, u zavisnosti od njene starosti.

Stočari, međutim, odgovaraju da taj novac nije ni blizu pokrivanja njihovih gubitaka.

Kritikuju vlasti i zbog neodgovarajućeg odgovora na epidemiju.

Nacionalni naučni komitet za upravljanje i kontrolu ovčjih i kozijih boginja osnovan je tek krajem oktobra - punih 14 meseci nakon što je otkriven prvi slučaj.

U međuvremenu, nisu uspostavljene zone karantina u područjima gde su prvi slučajevi zabeleženi krajem leta 2024. godine, a kritičari kažu da državna veterinarska služba ima značajan nedostatak ljudstva.

Istovremeno, neki stočari su uhapšeni zbog ilegalnog prevoza životinja kamionima u područja koja se smatraju bezbednim od bolesti.

Lokalni mediji su izveštavali da su zaražene životinje sahranjene na poljima bez obaveštavanja vlasti.

„Sproveli smo plan za iskorenjivanje ovčjih boginja od samog početka, kako je predviđeno evropskim protokolima.

„Cilj je bio da se u proleće 2025. godine dostigne skoro nula slučajeva.

„Odluka o osnivanju naučnog odbora u oktobru 2025. godine doneta je pod pritiskom jednog faktora - mnogi stočari se nisu pridržavali mera biološke bezbednosti, što je rezultiralo eksplozijom zaraze", portparol Ministarstva ruralnog razvoja i hrane kaže za BBC.

Vrhovni sud Grčke sada je presudio da tužioci moraju da istraže moguća kršenja mera biološke bezbednosti.

Mnogi kritičari kažu da je presuda zakašnjela.