Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas von Beckerath izjavio je danas u Beogradu da nije dobro što Srbija nije učestvovala na samitu Evropska unija – Zapadni Balkan te da se o eventualnim problemima treba razgovarati, jer je proces proširenja EU zasnovan na dijalogu. Von Beckerath je to kazao tokom panela „Od Danske do Kipra: Kako učiniti EU spremnom za proširenje“, dodajući da je ključna poruka Izvještaja Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu konstatacija da je Srbija nazadovala u oblasti vladavine prava.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nije u srijedu prisustvovao samitu EU – Zapadni Balkan koji je održan u Briselu, a takvu odluku je, kako je naveo, donio kako bi zaštitio interese zemlje, uz ponavljanje da članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški cilj Srbije.

Von Beckerath je, međutim, istakao da su za Srbiju u procesu evropskih integracija ključni vladavina prava, nezavisnost pravosuđa, samostalnost tužilaštva i borba protiv korupcije.

Kao jednu od važnih stavki naveo je i potrebu stvaranja povoljnog okruženja za djelovanje organizacija civilnog društva, koje imaju značajnu ulogu u procesu proširenja.

Naglasio je da organizacije civilnog društva u Srbiji doprinose kvalitetu procesa pristupanja EU, iako ih pojedini mediji i visoki zvaničnici često optužuju da ga sabotiraju.

„Rekao bih da je to pomalo bizarno“, poručio je von Beckerath, dodajući da proces pristupanja mora biti inkluzivan i da, osim civilnog društva, treba uključiti i političku opoziciju te druge društvene aktere, prenosi Beta.

Govoreći o evropskim integracijama Srbije, von Beckerath je naveo da se mnogo govori o klasteru 3, ali i da je za Srbiju izuzetno važno pitanje diversifikacije izvora energije. Kako je rekao, Evropska unija je jasno pokazala spremnost da pomogne Srbiji u smanjenju energetske zavisnosti od Rusije, koju je ocijenio kao nepouzdanog snabdjevača.

Države članice EU saopćile su da je za otvaranje pregovaračkog klastera 3 neophodan dalji napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa s Kosovom. Odluka o otvaranju klastera odgođena je zbog izostanka konsenzusa među državama članicama.

Posljednji pregovarački klaster Srbija je otvorila u decembru 2021. godine, a iako vlasti u Beogradu tvrde da su ispunjeni uslovi za otvaranje klastera 3, Srbija u posljednje gotovo četiri godine nije otvorila nijedno novo poglavlje u pregovorima s EU.