Predsjednik Asocijacije nezavisnih intelektualaca „Krug 99“ Adil Kulenović izjavio je na današnjoj sesiji posvećenoj temi „Islamofobija: koncept, dinamika i odgovor u kontekstu Bosne i Hercegovine“ da, iako islamofobija nije nova pojava, njen savremeni kontekst nosi znatno ozbiljnije političke implikacije, prenosi Fena.

Kulenović je upozorio da se više ne radi o marginalnom društvenom problemu, već o fenomenu koji sve češće postaje dio dominantnog političkog diskursa u Evropi.

– Ne govorimo više o rubnoj pojavi, nego o jeziku kojim se definišu sigurnost, pripadnost i lojalnost. Ovo nije samo rasprava o pojmu, nego o poziciji Bosne i Hercegovine u savremenoj Evropi, u kojoj islamofobija postaje politička legitimacija – kazao je Kulenović.

Bosna i Hercegovina kao unutrašnje evropsko iskustvo

Naglasio je da BiH nije neutralan prostor za razgovor o islamofobiji.

– Bosna i Hercegovina nije eksperiment. Ona je unutrašnje evropsko iskustvo u kojem islam nije „novi izazov“, već historijski autohtoni element. Pluralizam ovdje nije teorija, nego dugogodišnja društvena praksa – rekao je Kulenović.

Evropski politički zaokret i posljedice po BiH

Prema njegovim riječima, evropski politički prostor se vidljivo mijenja, a islamofobija sve češće postaje dio hegemonijskog jezika politike.

– To više nije incident, nego okvir u kojem se donose odluke. Taj okvir neminovno proizvodi posljedice i po Bosnu i Hercegovinu, zemlju koja u taj kontekst ulazi s iskustvom rata i postdejtonskog poretka u kojem birokratska stabilnost često ima prednost nad punom demokratijom – upozorio je Kulenović.

Islamofobije, a ne islamofobija

Jedna od uvodničarki sesije, naučna saradnica Irskog centra za ljudska prava Univerziteta u Galwayu, mr. Đermana Kurić, istakla je da je važno govoriti o islamofobijama, u množini, jer se ovaj fenomen javlja u različitim kontekstima i oblicima.

Navela je definiciju prema kojoj je islamofobija svako razlikovanje ili ograničavanje usmjereno protiv muslimana, s ciljem ili efektom uskraćivanja ljudskih prava i sloboda.

– Zbog toga se islamofobija danas često označava kao antimuslimanski rasizam – kazala je Kurić.

Dodala je da se islamofobija manifestira na individualnom, institucionalnom, sistemskom i diskurzivnom nivou.

Islamofobija kao „industrija straha“

Uvodničar sesije prof. dr. Ahmet Alibašić s Fakulteta islamskih nauka u Sarajevu naglasio je da islamofobija nije spontana pojava, već često planski konstruiran fenomen.

– Postoji ono što je nazvano „industrijom straha“, mreža aktera koji proizvode i šire strah od muslimana, uz manipulaciju postojećim predrasudama – rekao je Alibašić.

Dodao je da u toj industriji, iz različitih političkih razloga, učestvuju čak i neke muslimanske države.

Islamofobija u sjeni Gaze

Alibašić je upozorio da se u posljednje dvije godine islamofobija intenzivira u kontekstu zločina u Gazi.

– Kada se zločini ne mogu negirati, pokušava se diskreditirati žrtve i muslimane kako bi se umanjila težina tih zločina – kazao je.

Zaključio je da je krajnji cilj islamofobije uskraćivanje prava i diskriminacija, ali i distrakcija – skretanje pažnje s ključnih političkih i humanitarnih pitanja.