Piše: Boško Jakšić (Oslobođenje)

Dve borbene grupe američkih nosača aviona drže Iran na nišanu, a Donald Trump je vlastima u Teheranu dao rok do kraja marta da prihvate novi nuklearni sporazum ili se suoče sa “veoma traumatskim posledicama”.

“Ne želim da se to dogodi, ali moramo do sklopimo dogovor. Trebalo je da prihvate dil i prvi put, pa su zato dobili Ponoćni čekić”, izjavio je Trump podrazumevajući američko-izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja i 12-dnevni rat juna prošle godine.

Druga runda pregovora održana je u utorak u Genevi uz posredovanje Švajcarske i Omana, koji je bio domaćin prve runde. Izbor pregovarača pokazuje ozbiljnost obe strane. Amerikance predvodi stari tim: Steve Witkoff, Trumpov bliskoistočni izaslanik, i njegov zet Jared Kushner, a Irance šef diplomatije Abbas Aragchi.

Ista pregovaračka ekipa neuspešno je prošle godine pokušala da sklopi sporazum koji bi Iranu ukinuo sankcije u zamenu za prekid procesa obogaćivanja uranijuma. Sada kažu da su se dogovorili oko vodećih principa.

Trump razgovore opisuje kao veoma važne uz procenu da Iran želi sporazum jer ne želi posledice ako dila ne bude. Početne pozicije su, međutim, i dalje udaljene. Washington insistira da sporazum mora da obuhvati i iranski program balističkih raketa i podršku šiitskim saveznicima po Bliskom istoku, dok zvaničnici u Teheranu hoće da razgovaraju samo o nuklearnom programu.

Zemlje u regionu strahuju od mogućeg američkog udara i iranskog odgovora koji podrazumeva uzvratni napad na Izrael. Iran je prvi put od početka najnovije krize zbog vojnih manevara zatvorio delove tesnaca Hormuz kroz koji prolazi petina svetske nafte.

Američki predsednik je svoje stavove o krizi sa Iranom precizirao tokom nedavnog sastanka u Beloj kući sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanyahuom, njihovog šestog susreta u SAD-u tokom Trumpovog drugog mandata.

Netanyahu se pomirio s tim da Amerikanca ne može da odvrati od pregovora sa Teheranom, ali je i dalje veoma rezervisan uprkos Trumpovih uveravanja da postoje uslovi za postizanje sporazuma.

“Neću od vas da krijem da sam izrazio generalni skepticizam oko bilo kakvog dogovora sa Iranom, ali sam rekao da ukoliko se sporazum postigne, mora da uključi elemente koji su važni Izraelu: ne samo nuklearni program već i balističke rakete i iranske saveznike.”

Netanyahua brine da Trumpova ambicija da zabeleži diplomatsku pobedu može da ga navede da preskoči pitanje skraćivanja dometa iranskih raketa i smanjivanja njihovih arsenala. Izrael strahuje od sposobnosti Irana da lansira projektile prema Izraelu, kao što je to učinio prošle godine.

Izrael pokušava da zastraši i zemlje van Bliskog istoka. “Veliki broj balističkih raketa dugog dometa koje iranski režim pokušava da proizvede na masovnoj bazi ugrožava ne samo Izrael. Evropske države su takođe u dometu”, kaže šef izraelske diplomatije Gideon Saar.

Trump eksplicitno ne pominje da bi se sporazum ticao raketa ili da bi otvarao temu šiitskih saveznika Teherana koji su i dalje izraelska mora uprkos činjenici da je sirijski predsednik Bashar al-Assad skinut sa vlasti, i da su libanski Hezbollasi značajno oslabljeni.

Netanyahu verovatno nije zadovoljan. Nije uspeo da u Beloj kući proda ideju da je neophodna promena režima u Teheranu iako Trump smatra da bi to bila najbolja stvar koja bi mogla da se desi. “O tome neka odluči iranski narod”, sada izjavljuje potpredsednik J. D. Vance.

Izraelac nije u poziciji da se odupre Trumpovom pritisku, kao što se videlo tokom sporazuma o prekidu vatre u Gazi oktobra 2025. koji je premijer više nego nevoljno prihvatio. On je jednom uspeo da uvuče Amerikance u vojne akcije protiv Irana i ne krije da bi to voleo da ponovi, ali...

Netanyahu kaže da je Izrael, zbog oko 2.000 iranskih balističkih raketa, spreman da, uz saglasnost većinske izraelske javnosti, napadne i bez američke podrške. “Ukoliko treba da stojimo sami, stajaćemo sami”, obećao je svojevremeno premijer koji svoju zemlju poredi sa antičkom Spartom.

Zašto novi napad? Ako je akcija prošle godine bila uspešna, kao što ponavljaju u Izraelu, čemu još jedan? Ako nije uspela, kakve su garancije da bi ovoga puta dala rezultate?

Da li bi doveo do promene režima u Teheranu? Da li bi eliminisao nuklearne i raketne kapacitete ili sprečio širenje uticaja Irana po regionu? Islamska Republika bi i posle ponovljenog napada ostala pretnja Americi i Izraelu.

Trump je verovatno jedini na svetu koji može da pritisne ratobornog Izraelca, žestokog protivnika nuklearnog sporazuma Irana i šest svetskih sila još od vremena njegovog potpisivanja 2015. godine. Netanyahu nema drugog izbora sem da se pomiri sa činjenicom da Trump želi nastavak pregovora.

Trump bi da izbegne oružani scenarij, ali je, kako su sve opcije na stolu, prema Iranu već poslao borbenu grupu nosača aviona “Abraham Lincoln”, a Pentagon je saopštio da je druga grupa predvođena najvećim nosačem aviona na svetu “Gerald R Ford” krenula iz Kariba za Bliski istok.

Da li bi američki udar bio od starta fokusiran na iranske lansere, kako priželjkuje Netanyahu, koji na osnovu obaveštajnih podataka tvrdi da je Iran na severu zemlje osposobio desetine raketnih položaja oštećenih prošlog juna? Da li je to izraelska crvena linija i da li je Netanyahu od Trumpa dobio odrešene ruke za samostalnu vojnu akciju?

Iran je prošle nedelje obeležavao godišnjicu islamske revolucije 1979. u atmosferi velikih unutrašnjih podela i pod senkom američkih pretnji spolja. Predsednik Masoud Pezeshkian, poznat po umerenijim stavovima od Vrhovnog vođe ajatolaha Alija Khameneija, pokušao je da spusti unutrašnju tenziju posle nedavnih masovnih protesta i brutalnog odgovora vlasti koji je živote koštao hiljade Iranaca.

“Postiđeni smo pred ljudima i obavezni smo da pomognemo svima koji su povređeni u tim incidentima”, poručio je predsednik svestan da je nacionalno jedinstvo neophodno kako bi pozicija iranskih pregovarača imala veću težinu, a otpor militantnom Netanyahuu zvučao odlučnije.

Amerikanci i dalje zahtevaju da Iran zamrzne svoj nuklearni program i preda sve zalihe obogaćenog uranijuma. Iran odlučno ponavlja stav da Islamska Republika ima pravo na mirnodopske nuklearne aktivnosti. “O raketnim kapacitetima Islamske Republike nema pregovora”, poručuje savetnik Vrhovog vođe Ali Shamkhani.

“Naša zemlja, Iran, neće popustiti pred njihovim preteranim zahtevima”, ponavlja Pezeshkian. Ministar Araghchi potvrđuje da Teheran nije voljan da udovolji Trumpovom zahtevu o zamrzavanju nuklearnog programa. Iscrtao je crvenu liniju Teherana, ali ostavlja mogućnost i boljeg sporazuma nego onog iz 2015. koji je Trump jednostrano raskinuo tri godine kasnije.

Visoki iranski zvaničnik Ali Larijani putovao je nedavno za Oman i Katar kako bi obezbedio podršku Arapa, pre svega iz Zaliva, koji očekuju diplomatsko rešenje krize, ali i da bi u Muscatu primio poruku iz Washingtona.

Konzervativci u Teheranu nisu optimisti. Diplomatija pod pritiscima ne daje rezultate. Iranci su izrazito nepoverljivi. Mnogi smatraju da Amerikanci diplomatiju koriste samo za kupovinu vremena pre neizbežnog oružanog sukoba. Podsećaju da su pregovori bili u toku i uoči prošlogodišnjeg napada na nuklearna postrojenja u Fordowu, Natanzu i Esfahanu.

Ne veruju da bi Trump mogao da počne da razmišlja o dugoročnom rešenju za ključni problem Bliskog istoka: stvaranje nezavisne Palestine. Mossad ili američki strateški bombarderi B-2 ne mogu da donesu mir regionu.

U toku je nova epizoda igre crvenih linija sa mnogo manevrisanja i balansiranja. Obe strane priželjkuju diplomatsko rešenje, a ne vojnu akciju, ali daleko od toga da je jasno da li će SAD i Iran moći da ostvare kompromis. Ukoliko sporazuma ne bude, nova drama stiže krajem marta.