Predsjednik Hrvatske Zoran Milanović ponovo se danas obrušio na Evropsku uniju izjavom da to više nije mirovni projekt, a da je zvanični Zagreb dio društva u kojem se kuju veliki planovi u čijem strateškom promišljanju ne učestvuje, jer su premali, a tiče ih se.

Milanović se obrušio na EU

Milanović, koji jučer nije prisustvovao komemoraciji u Jasenovcu, rekao je to na svečanoj sjednici Skupštini Krapinsko-zagorske županije povodom Dana Županije. On je rekao da je EU nastala kao "projekt s vizijom i realnim ostvarivim planom".

"Taj plan je mirovni projekt i trgovinska unija bazirana na nekakvim slobodama. Evropska unija je bila pitom projekt s ciljem ujedinjenja. Evropska unija kao projekt mira i sigurnosti - a ne ratni projekt u šta se pretvara - može se pohvaliti da je uspješna kao cjelina. Evropska unija proizvodi skoro sve kategorije hrane za svoje potrebe pa i malo više, i to je velika stvar. Sve se proizvodi u Evropskoj uniji, ali ne proizvode svi jednako. Hrvatska ne proizvodi skoro ništa dovoljno za svoje potrebe", rekao je.

Dodao je da hrvatski loš vanjsko-trgovinski bilans roba i usluga tema je za razgovor i akciju.

Budući da se EU sve više pretvara, kako je kazao, u ratni projekt, Milanović se zapitao "kakav je to put za Evropsku uniju i za šta se naoružava".

"To su sudbinska pitanja", istakao je Milanović.

Srbiju okarakterisao kao prijetnju

On je pozvao na oprez kako Hrvatska ne bi bila uvučena u neki tuđi sukob.

"Mi neprijatelja u stvari nemamo. Imamo tu Srbiju s kojom nikako da uskladimo odnose - bilo bi super kada bi to bilo moguće - ali za to ne vidim krivca u Hrvatskoj, mi radimo sa svoje strane sve što možemo. Ali, mimo te prijetnje, mi u stvari prvi put u historiji nemamo nekoga koga bismo mogli nazvati neprijateljem. I moramo biti jako oprezni ako nas uvlače, bilo planski bilo po inerciji, u neka nova globalna neprijateljstva s državama koje nama ne moraju biti simpatične, i vrlo često nisu, ali s kojima ne želimo sukob i konflikt", naveo je Milanović.

Hrvatska, kaže, ima pravo na tu vrstu vanjske politike.

"Ne da imamo pravo, to je naša egzistencijalna potreba: da budemo svoji na svome, sa svojom pameću i svojim predviđanjima šta je za nas dobro, a šta nije, u šta se treba ugraditi, gdje treba aktivno učestvovati, a gdje se treba povući i odmaknuti", pojasnio je Milanović, preneli su hrvatski mediji.

(Tanjug)