Najava gradonačelnika Banje Luke Draška Stanivukovića o kupovini "tramvaja bez šina" vrijednog pet miliona konvertibilnih maraka pokrenula je postupak javne nabavke, ali je istovremeno otvorila niz pitanja o transparentnosti, prioritetima gradske administracije i usklađenosti projekta sa strateškim dokumentima. Dok Draško omaškom projekat predstavlja kao "istorijski iskorak" koji Banju Luku stavlja na evropsku mapu, saobraćajni stručnjaci, opozicioni odbornici i dio javnosti upozoravaju da se radi o marketinškom triku koji ignoriše katastrofalno stanje postojeće saobraćajne i komunalne infrastrukture, kao i samog grada, piše Stav.ba.

Odluka o nabavci vozila, koje struka definiše kao napredni zglobni autobus na baterije (ART - Autonomous Rail Rapid Transit), a ne tramvaj, donesena je bez javno predstavljene studije izvodljivosti koja bi analizirala saobraćajnu opravdanost, troškove implementacije i uticaj na postojeće saobraćajne tokove. Gradska uprava nije ponudila na uvid dokument koji bi potkrijepio tvrdnju da je upravo ovaj sistem optimalno rješenje za Banju Luku, grad čije ulice obiluju udarnim rupama, a prigradska naselja se suočavaju sa neriješenim vodosnabdijevanjem i kanalizacijom.

Posebnu pažnju izazvala je Stanivukovićeva izjava da će Banja Luka biti "prvi grad u Evropi" sa ovakvim prevozom. Međutim, provjere pokazuju da slični sistemi kineskih proizvođača, poput kompanije CRRC, do sada nisu dobili potrebne homologacije i dozvole za saobraćaj na teritoriji Evropske unije. To, prema mišljenju stručnjaka, znači da bi grad mogao postati testni poligon za tehnologiju koja nije prošla stroge evropske bezbjednosne i regulatorne procedure. Kakav divan poklon za Banja Luku. Implementacija vozila dužine preko 30 metara zahtijevala bi, pored nabavke, i značajna ulaganja u infrastrukturu: od izgradnje posebnih žutih traka, koje bi dodatno suzile ionako preopterećene saobraćajnice, do postavljanja skupih stanica za punjenje na terminalima. Ovi troškovi nisu jasno predstavljeni u budžetu grada niti u javnim istupima gradonačelnika. Kakav nedostižan san za Banja Luku.

Pristup koji se oslanja na medijske najave bez prethodne institucionalne i stručne pripreme zabilježen je i u drugim neispunjenim obećanjima Draška Stanivukovića. Tokom predizborne kampanje 2020. godine, jedno od ključnih obećanja bio je besplatan javni prevoz za penzionere, srednjoškolce i studente. Do danas, to obećanje nije ispunjeno u potpunosti. Slično je i sa drugim najavljivanim projektima čija realizacija kasni ili je u potpunosti izostala, dok se gradska administracija fokusira na projekte sa visokim marketinškim potencijalom. Kud ćeš bolju reklamu.

Mandat gradonačelnika obilježile su i radikalne političke izjave koje su u suprotnosti sa njegovim proklamovanim građanskim imidžom s početka karijere. U javnim nastupima, Stanivuković je u više navrata negirao sudski utvrđenu činjenicu da se u Srebrenici dogodio genocid. U intervjuu za srbijanske medije u julu 2021. godine, izjavio je da Ratka Mladića, pravosnažno osuđenog za genocid i druge ratne zločine pred Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, doživljava kao "heroja" i "vojnika". Ovakvi stavovi naišli su na osudu udruženja žrtava, međunarodnih predstavnika i dijela javnosti u Bosni i Hercegovini.

Političko djelovanje Stanivukovića takođe je usklađeno sa secesionističkom retorikom vladajućih struktura u Republici Srpskoj. Redovno učestvuje u obilježavanju 9. januara kao Dana RS, uprkos odlukama Ustavnog suda Bosne i Hercegovine koji je taj datum proglasio neustavnim. Time se, uprkos povremenim sukobima sa Miloradom Dodikom na lokalnom nivou, svrstava u politički blok koji osporava ustavni poredak i institucije države Bosne i Hercegovine.

Projekat "tramvaja bez šina" ili "tramvaj zvani autobus" uklapa se u širi obrazac djelovanja koji karakterišu netransparentne odluke, prioritet dat političkoj promociji nad sistemskim rješavanjem problema građana i oslanjanje na nacionalnu retoriku. Dok se čeka ishod tenderskog postupka, ostaje otvoreno ključno pitanje: da li je Banja Luci potreban skupi tehnološki eksperiment ili temeljno uređenje osnovnih komunalnih i saobraćajnih sistema na osnovu stručnih analiza i stvarnih potreba njenih stanovnika. Odgovor na to pitanje ne treba ni tražiti, jer kao ni od onih ranije, ni od ovog Draškovog projekta neće biti ništa.