Azerbejdžan može izvesti raketni napad na nuklearnu elektranu u Armeniji što bi za nju predstavljalo katastrofu, saopćio je glasnogovornik Ministarstva odbrane Azerbejdžana Vagif Dargjahli, komentirajući mogući napad armenske vojske na azerbejdžansku hidrocentralu.

"Armenija ne treba da zaboravlja da najnoviji raketni sistemi koje posjeduju Oružane snage Azerbejdžana mogu da izvedu precizni napad na Mecamorsku nuklearnu elektranu što bi bila katastrofa za Armeniju", navodi portal Oxu.Az riječi Dargjahlija.

Ranije se u medijima pojavilo mišljenje da bi Jerevan mogao da napadne Mingečaursku hidrocentralu u Azerbejdžanu.

Dargjahli je podsjetio da je reljef u području Mingečaurske hidrocentrale, kao i sredstva PVO azerbejdžanske vojske ne dozvoljavaju da se izvede napad na strateški objekat.

Oružani sukobi koji su počeli 12. jula na armensko-azerbejdžanskoj granici nastavljaju se četvrti dan zaredom u graničnim regionima - Tovuskom i Tavuškom, koji se takođe graniče sa Gruzijom i nalaze se nekoliko stotina kilometara od nepriznatog Nagorno-Karabaha, gdje je situacija trenutno mirna.

Brojne zemlje i međunarodne organizacije pokazale su zabrinutost zbog sukoba Azerbejdžana i Armenije i pozvale strane na dijalog. S tim u vezi, ministar vanjskih poslova Rusije Sergej Lavrov pozvao je ranije Baku i Jerevan na momentalni prekid vatre i da pokažu suzdržanost imajući u vidu preuzete obaveze.

Historija sukoba između Azerbejdžana i Armenije seže u daleku 1988. godinu, kada je autonomna oblast Nagorno-Karabah (NKAO) objavio o izlasku iz Azerbejdžanske SSR. U septembru 1991. godine u centru ove oblasti u Stepankerteu objavljeno je o uspostavljanju Nagorno-Karabahske Republike (NKR).