Uz sve to, V. B., koji je primljen zbog problema s bubrezima, liječen je na Klinici za anesteziologiju i intenzivnu terapiju kao pacijent koji ima koronu! Srećom, sve se za njega na kraju dobro završilo, čak je uspio i da se ne zarazi koronom.

 - U jednom momentu pravio sam plan kako da pobegnem iz bolnice, bolje je bilo da odležim zatvor nego da umrem, a kada su me uz sve intervencije na kraju pustili, slučajno sam pogledao otpusnu listu i video da piše exitus letalis, odnosno da sam preminuo. Pitao sam doktora, a on mi je odgovorio da pustim to, jer su me pustili i da idem. Posle dva dana zvali su me iz pravne službe niškog Kliničkog centra da vratim tu otpusnu listu i da mi daju drugu. I sve dijagnoze koje su napisali, nisu bile tačne, jer sam ja imao problem s bubrezima, prestao sam da mokrim, a oni su mi napisali da imam koronu - priča V. B., koji, kako kaže, pamti svaki detalj tih, za njega paklenih deset dana, piše Direktno.rs.

Sve je počelo u onom prvom talasu epidemije Covida-19. V. B., koji je zaposlen u prokupačkoj bolnici, dobio je 7. aprila tegobe, jer nije mogao da mokri. U jednom kratkom periodu imao je temperaturu od 37,2 i nakon toga više ne, ali su mu rezultati uree i kreatinina bili loši. Primljen je u prokupačku bolnicu, urađene su mu sve analize za Covid-19 i sve je bilo dobro, odnosno pluća su mu bila čista i više nije imao temperaturu. Ipak, već 9. aprila prebacili su ga za Niš, gdje je, nakon dužeg dvoumljenja, primljen u Kliniku za anesteziologiju i intenzivnu terapiju u Nišu. Od tada počinje njegov pakao.

- Uporno sam pričao da ne mokrim, ali da sam siguran da nemam koronu. U prokupačkoj bolnici uradili su mi test. Sve vreme sam imao nenormalne bolove i samo su mi davali infuziju. Niko mi nije verovao i sve što sam dobijao kao odgovor bilo je da ležim i da ne znam ja da li imam koronu ili nemam. Onda je stigao negativan rezultat na Covid-19 i da nije bilo neke doktorke, čije ime još uvek ne znam, ali ću saznati, jer moram da joj zahvalim, ne znam kako bih završio. Ona je jedina htela da me sasluša. Pošto mi je supruga, takođe, zdravstveni radnik, uzela je rezultat testa iz prokupačke bolnice i donela ga. Tada su me, na intervenciju te doktorke, izolovali od ostalih Covid-pacijenata - prisjeća se.

Onda je krenuo da zove sve redom, da intervenišu da ga otpuste ili prebace. Usput su mu konačno uključili dijalizu i tek tada mu je bilo bolje.

 - U bolnicu sam došao sa 63 kilograma, a posle deset dana izašao sa 50 kilograma. Da vam ne pričam šta sam sve video tih dana. Ubeđivao sam se s njima da u prokupačkoj bolnici ima dijalize, niko mi ni to nije verovao. Onda sam preko ćerke i i lekara iz prokupačke bolnice došao do direktora ove klinike i tek 18. aprila mi je rečeno da mogu kući. Ipak, pustili su me tek sutradan. U međuvremenu, moram da priznam, pravio sam plan kako da pobegnem, jer sam mislio da ću tamo umreti - priznaje V. B., koji je detaljno opisao i plan bijega koji je smislio.

Sada je dobro. U međuvremenu mu je četiri puta ponavljan test za Covid-19 i uvijek je rezultat bio negativan. Radio je i antitijela i nema ih, što znači da nije imao koronavirus. Poslije otpuštanja, morao je u izolaciju, a sada se vratio svom poslu.

- Kada sam došao u Prokuplje, samo sam rekao da više nikada nema šanse da me odvezu za Niš. Najveći problem je što su u tom periodu svi lekari bili u samoizolaciji, a radili su specijalizanti. Pa, vidite šta su mi sve napisali u otpusnoj listi. Primili me 9. aprila, a napisali da sam preminuo 5. aprila u 20 sati! Kada sam tom doktoru rekao šta piše, on je odgovorio: “Pusti sad to, vidiš da smo te pustili!“ Nikada više ni za živu glavu ne idem u Niš - kategoričan je V. B., koji, srećom, iako je proveo deset dana u sobi s najtežim Covid-pacijentima, nije dobio ovaj smrtonosni virus!