Piše: Vladimir Jovanović (Antena M)

Sinod SPC je, prije par dana, preciziro da će se izborni sabor za novoga patrijarha održati 18. februara. Ukupno će glasati, kako je nezvanično sabrano, 43 episkopa, a od njih će tridesetak koji upravljaju eparhijama najmanje pet godina imati pravo da se kandiduju za osmoga po redu patrijarha SPC, piše crnogorski portal Antena M.

Među njima je Joanikije Mićović (61), episkop budimljansko-nikšićki i administrator Mitropolije crnogorsko-primorske.

 Joanikije slovi kao kandidat grupacije od oko petnestak srpskih vladika bliskih Amfilohiju Radoviću. Uz to, Joanikije ima dupliran glas, jer će glasati i u svojstvu administratora.

 Međutim, kako je ranije objavljeno, iz Patrijaršije u Beogradu, koju zasad u potpunosti kontoliše episkop bački Irinej Bulović i njegovi epigoni, „dobronamjerno savjetuju vladiku Joanikija da se unaprijed odrekne kandidature za patrijarha i o tome obavijesti Sabor”, jer bi mu to, prenio je srpski portal „Vidovdan”, „obezbijedilo sigurno mjesto mitropolita u Crnoj Gori”.

 „U suprotnome, ukoliko se kandiduje za patrijarha, pa to ne postane, ne može se nadati ni da će ga Sabor poslije poraza u trci za patrijaršijski tron birati za mitropolita na Cetinju”.

 Jedn drugi srpski portal, „Borba za veru”, tvrdi da Joanikije „dobro zna, da ako se uključi u trku za prvu stolicu Crkve u Beogradu, a ne bude pobjednik, sigurno gubi i Cetinje”.

 „Iz tog razloga, mudro i od sopstvenih sveštenika skriva da ga je tek kao odrasloga čovjeka, krstio makedonski raskolnik Timotej. Jasno mu je da mu ne pripada ni ovo dokle je došao. Tako se on, kao zreli realista, drži one narodne: Bolje vrabac u ruci... Ali, uskoro ćemo viđeti da li se on, uopšte, nešto i pita”.

 Iz klana unutar SPC koji istura Joanikija, a okupljen je i oko društvene mreže „Crkvene aktuelnosti”, potom su, između ostaloga, objavili: „Irinej Bulović, preko sebi podobnih ljudi, pušta tezu da je Joanikije potrebniji CG nego Patrijaršiji. Iza te podvale leži plan da ga se onemogući da dođe i do cetinjskoga i beogradskoga trona”.

 Joanikijevi protivnici unutar SPC sada potenciraju njegovo „falično” obrazovanje: nesvršeni je student filozofije, a teologiju diplomirao u poodmaklom uzrastu: tek u 31. godini. Tvrde da, istina logoreičan, što se bogoslovlja tiče – praznoslovi.

Iako je uobičajeno da se unutar SPC posljednjih decenija za episkope rukopolažu doktori bogoslovskih nauka, to nije slučaj s Joanikijem, rukopoloženim 2000. godine – on nema to zvanje. Naravno, nema ni neke značajnije objavljene spise iz bogoslovlja.

 Sada se preispituje i Joanikijeva uloga u pedofilskoj aferi. Vasilije Kačavenda, episkop zvorničko-tuzlanski, prije sedam godina je umirovljen i trajno razriješen upravljanja eparhijom.

 Međutim, iako je Sabor SPC usvojio i odluku Sinoda o razrješenju Vasilije Kačavende dužnosti upravljanja Eparhijom zvorničko-tuzlanskom, nije i javno precizirano što je razlog. SPC ga nije osudila zbog bludnih radnji nedostojnih episkopa.

 Štaviše, saopšteno je, da će „pitanje njegova boravišta biti naknadno određeno, u dogovoru između članova Sinoda i samoga vladike Vasilija Kačavende”.

 Joanikije je bio u „istražnoj komisiji” SPC koja, ispostavilo se, nije raskrinkala bludničku mrežu unutar jerarhije. Na temelju te ili slične istrage, Vasilije Kačavenda nije, dakle, raščinjen. Kačavenda je prije par godina kazao: „I dalje mirno spavam, Crkva (SPC) je rekla svoje!”

 Nije ni krivično odgovarao zbog pedofilije; niti zbog navodnih finansijskih pronevjera, koje su ga učinile najbogatijim srpskim vladikom. Srpska štampa je objavljivala da su „dokazi protiv vladike Vasilija Kačavende završili u fioci”.

 I još činodjejstvuje: nedavno je održao pomen i za patrijarha SPC!