- Tokom cele ove godine Srbija i BiH su veoma dobro sarađivale u vezi s kontrolom i suzbijanjem epidemije. Naše odnose povremeno narušavaju neodgovorne političke izjave iz Sarajeva, koje se najčešće tiču Republike Srpske i Kosova i Metohije, i tu su tačke sporenja, ali ne našom krivicom, naravno. Jednostavno, ne dopuštamo da se o našim najvišim državnim interesima, a to jesu Republika Srpska i Kosovo i Metohija, govori na način koji nije prijateljski i nije dobrosusedski - kaže Dačić.

Kada je riječ o tim odnosima, koji su bili najveći izazovi ili trzavice u protekloj godini i šta očekujete u 2021. godini?

- Podelili smo teret krize nastale epidemijom virusa korona. Za sve nas ovo je bilo veliko iskušenje, ali pokazali smo da smo solidarni i tako lakše prebrodili nevolju. Srbija je pomagala građanima BiH da se humanitarnim letovima vrate kući iz svih krajeva sveta, na graničnim prelazima olakšavali smo režim prelaska... Ali ni ova godina nije prošla bez napada na Republiku Srpsku i bez mešanja u naše unutrašnje stvari oko Kosova i Metohije, što je nedopustivo. I 25. godišnjica Dejtonskog sporazuma bila je, nažalost, prilika da se ponovo čuju glasovi o njegovom menjanju ispod žita, o unitarizaciji BiH, o ukidanju Republike Srpske. Nažalost, mislim da će se ove teme nastaviti i u godini pred nama, jer ni posle četvrt veka mnogi ne mogu da prihvate da je Republika Srpska realnost i da je nemoguće izbaciti je iz odlučivanja.

Iako se iz Sarajeva svako malo čuje neka opaska i optužba na račun Srbije, s druge strane nema odgovora te vrste, a i sam visoki predstavnik Valentin Incko nedavno je rekao da predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nijednom izjavom nije doveo u pitanje BiH kao državu. Plašite li se da bi se to “neodgovaranje” moglo pogrešno protumačiti kao slabost Srbije?

- Velika je greška ako bilo ko protumači politiku Srbije kao slabost. To što na brutalne napade iz Sarajeva odgovaramo krajnje uzdržano i stalno ponavljamo da ne dovodimo u pitanje suverenitet BiH, to je odraz naše snage i autoriteta u međunarodnim okvirima, a nikako slabosti. Moram da priznam da je predsednik Vučić dosledniji od mene u takvoj politici, ja bih odgovarao mnogo oštrije, ali znam da bismo se time izjednačili sa onima koji nas napadaju i tako pokazali slabost. Slično se dešava i oko Kosova i Metohije. Mi ne reagujemo na 90 odsto napada iz Prištine, ne zato što ih se plašimo, već baš zato što znamo da smo mnogo jači i da nam ne treba uvlačenje u takve sukobe. Sve to vrlo dobro znaju i u međunarodnoj zajednici i Srbija je time izgradila veliko uvažavanje.

Koja je donja granica ispod koje Srbija neće ići kada su u pitanju odnosi s BiH?

- To je pre svega opstanak Republike Srpske i očuvanje njene ustavne pozicije u okviru BiH. Srbija je garant Dejtonskog sporazuma i dužna je da ga brani od svih onih koji bi da ga promene, ne pitajući za to konstitutivne narode i entitete. To nije moguće i mi na to stalno upozoravamo, pa i sada kada su takve priče ponovo aktuelizovane povodom 25 godina od Dejtona. Srbija najdoslednije brani taj sporazum od svih koji su učestvovali u njegovom donošenju. Mi samo tražimo da se poštuje ono što je tada potpisano i što je ugrađeno u Ustav BiH, ni manje ni više od toga. Zvuči jednostavno, ali vi dobro znate da uopšte nije tako i da već četvrt veka slušamo iste napade.

Da li je Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama Srbije i Srpske u punoj funkciji?

- I u Beogradu i u Banjaluci trudimo se da ga maksimalno ispunimo. Nikada ne možete biti potpuno zadovoljni, jer se uvek otvaraju nova polja za saradnju i to je dobro, ali to znači da ne stojimo u mestu. Srbija želi da još više pomaže i da investira u RS, a to znaju i naše kompanije, koje podstičemo da kad biraju poslovne opcije najpre gledaju ka Republici Srpskoj.

Kako komentarišete mogućnost “automatskog” davanja državljanstva Srbije građanima Republike Srpske, po uzoru na Hrvate iz BiH koji bez pretjerane procedure dobijaju državljanstvo Republike Hrvatske?

- To je zdrava inicijativa i siguran sam da će se o njoj detaljnije razgovarati u našim čestim susretima, a moje mišljenje je da to može samo da unapredi odnose i da nikoga ne ugrožava. Kao što ste rekli, takvo rešenje već postoji za Hrvate iz BiH u okviru Hrvatske, a dodao bih i primer Mađarske, koja takođe daje državljanstvo svojim sunarodnicima iz okruženja. Zašto ne bismo to uradili, ako time pomažemo ljudima.