Piše: Avdo Avdić

Koliko ste samo puta od stranih diplomata čuli termin – transparentnost? Ili, recimo, sintagmu – “jasno definisane procedure”? O otvorenosti, solidarnosti i još mnogo čemu su nam pričali svakodnevno u zakupljenim terminima na lokalnim televizijama.
Sve to, naravno, ima smisla dok su takozvani – mirnodopski uslovi. Ali onog trenutka kada je koronavirus krenuo u ofanzivu na Berlin i Bruxelles, sve je nestalo.

“Švedska firma Mölnlycke potvrdila je danas ono o čemu se spekuliralo posljednjih dana – Francuska je zaplijenila nekoliko miliona maski i rukavica koje je ova kompanija uvezla iz Kine, a bile su namijenjene za Italiju i Španjolsku koje su najteže pogođene koronavirusom”, glasila je vijest objavljena 3. aprila prošle godine.

Tako u kriznim situacijama izgleda evropski termin – transparentnost. Razbojništvo u skladu sa modernim procedurama Evropske unije.

Termin solidarnost možda su najbolje objasnili čelnici pet siromašnijih članica EU.

“Čelnici Austrije, Bugarske, Latvije, Slovenije i Češke su, u pismu upućenom dužnosnicima EU, poručili kako smatraju da bi sadašnji sistem ‘mogao nastaviti stvarati i produbljivati velike razlike među državama članicama do ovog ljeta, pri čemu bi nekima među njima bilo omogućeno postizanje kolektivnog imuniteta u nekoliko sedmica, dok bi ostale države mogle daleko zaostajati za njima’”, glasila je vijest objavljena prošle subote.

Austrijski kancelar Sebastian Kurz dan ranije je dodao i da se doze vakcina ne dijele proporcionalno među zemljama članicama EU, te da se dodatni ugovori o opskrbi vakcinom dogovaraju kao rezultat netransparentnih pregovora među čelnicima EU.
E, tako danas izgleda i zvuči transparentni i službeni Bruxelles koji je, recimo, odlučio da Danska i Nizozemska mogu dobiti više vakcina od Hrvatske i Bugarske. Ukratko, neki su, ipak, “jednakiji”.

Bosna i Hercegovina nije članica EU, ali je donošenje odluka na državnom i federalnom nivou otprilike kao u Bruxellesu. Siromašna smo država i, logično, uklapamo se u Covax program. Obećali su nam u januaru isporučiti vakcine koje smo platili u decembru – nismo ih dobili. Onda su nam rekli februar. Sada je već mart, ali nijedna vakcina po Covaxu nije došla u BiH. Tako, otprilike, izgleda evropska solidarnost.

Ako upitate neke od “analitičara opće prakse” kako gleda na ovaj odnos bogatog Zapada prema siromašnom Balkanu, neće vam reći ništa. No, kada Vučić podijeli svim državama u regiji po 5.000 vakcina, reći će da smo poniženi. Zašto? Evropa nam nije dala ništa. Vučić nam je dao 5.000, pa je stiglo Federaciji još 5.000. Iz Bruxellesa nismo dobili nijednu plaćenu vakcinu, Slovenci su nas pogurali sa 4.800 doza. Kada su trojica članova Predsjedništva BiH usaglašenih stavova otišla u Tursku, dobili smo 30 hiljada doza. Ko nam je pomogao tokom ovog tržišnog ludila? Malo Srbi, malo Turci i malo Slovenci. I niko više. Ujedinjena i transparentna Evropa se fokusirala na to da u Sarajevo donese - Izborni zakon. Ako ostane još neko živ da bira.

(Oslobođenje)