Imao je Branko Ćopić u konviktu/internatu u Bihaću, gdje je pohađao niže razrede gimnazije, četiri velika prijatelja, čije je doživljaje, baš kao i vlastite, tako autentično opisao u "Magarećim godinama": Baju Bajazita, Hamida Rusa, Krstu Buvu i Duleta Dabića Hajduka ili skraćeno: De-De-Ha.

Pravo ime "svojeglavog, ćudljivog prznice, svađalice i ukoljice" Duleta Dabića bilo je Dušan Divjak. Rođen je 1912. u selu Gornja Suvaja kod Bosanske Krupe i otac je Jovana Divjaka.

"Moj otac je završio Učiteljsku školu u Bihaću. Od 1937. radio je kao učitelj u selu Šuvajići, negde na Dunavu pored Smedereva. Pošto tamo nije bilo bolnice, ja sam rođen u Beogradu, gde je živela rodica moje majke. Ali, već sa sedam dana vratio sam se u Šuvajiće, u kojima smo živeli do 1940., kada se otac odlučio vratiti u Bosnu, na Prosaru kod Bosanske Gradiške. U selu Jablanica je rođena moja sestra.

Otac je bio član Komunističke partije, a kada su 1942. otkrili njegovu koleginicu i ubili, prešao je u rumunski Banat i tamo je bio do 1944., a i mi s njim. Od 1944. do 1947. živeli smo u Beloj Crkvi, takođe u Banatu, ali u Vojvodini. Tamo sam krenuo u prvi razred, školovanje nastavio u Bosanskoj Krupi, pa u Zrenjaninu, gde sam živeo sa majkom nakon što su se ona i Dule razveli.

Majka je bila domaćica, ali po dolasku u Zrenjanin, gde joj je živela sestra, vrlo brzo se afirmisala i postala predsednica Radničkog saveta Fabrike čarapa Udarnik. Ipak, u februaru 1956. rekla mi je da nema novca da me školuje i predložila mi da se upišem na Vojnu akademiju u Beogradu. Tata je živeo u Bosanskoj Krupi i retko smo se viđali. Radio je u Đačkom domu. A onda je opet došao u Vojvodinu, oženio se drugi put i život završio 1989. u Rumi, gde je i sahranjen“, govorio mi je onomad general Jovan Divjak.

Branka Ćopića je Jovan Divjak vidio nekoliko puta u životu, u Beogradu, a upoznao ih je, početkom šezdesetih godina, naravno, De-De-Ha: „Ćopić je bio zatvoren, nije baš volio da puno komunicira. Imao je svoj svet mašte. Bio sam, 1968., 1969., na jednoj književnoj večeri na Trgu Republike u Beogradu. U to vreme Ćopić je bio u nemilosti, a i inače je bio u nemilosti. Sećam se da je tada rekao: 'Ja ću sve reći što mislim, ali ne znam ko će to otkucati.' Ćopić je bio neverovatan pisac.“

Lik De-De-Ha u filmu "Magareće godine", koji je pred rat snimio, a 1994. smontirao i premijerno prikazao sarajevski reditelj Nenad Dizdarević, igrao je Igor Bjelan.

Gledajte ga u scenama kada krade rahatlokum pazitelju Smrdonji, potom kada ga zbog toga kažnjava prefekt, onda kada su ga „nasamarila“ braća Mandići, kao i kada ga domar Jovo Škandal šamara na Duletovu molbu, ali i kada dobija kaznu, također šamarima, od svojih drugova, zato što je Bobu Lutku ponudio rahatlokumom, a ovaj to prijavio pazitelju. To je taj De-De-Ha.

(D. Bajramović)