Stara narodna kaže da čega se pametan stidi, budala se ponosi. Zaista ne znam da se ikad iko hvalio dugom. Obično se krilo, a i stid je bio prisutan kad moraš da pozajmiš. Kredit je uvek bio nužno zlo i ogroman teret. I onaj stambeni se smatrao oduvek robijom. Samo u Republici Srpskoj, a bogami i u Bosni i Hercegovini, vlast objavljuje podatak o zaduženju kojekuda kao najbolju vest i hvali se time.

Tako je Milorad Dodik sav ponosan na zaduženje na Londonskoj berzi od 300 miliona eura. Koji će poslužiti samo da se pokriju deficit i dospeli dugovi. Kao kad kući dižete kredit da pokrijete prethodni i dugove za režije.

Pri tome, kamata ciljana je bila 4,75 posto, odnosno kuponska, a ukupno više od pet posto. Poređenja radi, za kredit kod Intesa Sanpaolo banke efektivna kamatna stopa na pet godina (koliko je rok dospeća upravo prodatih obveznica Republike Srpske) iznosi 3,46 posto, što znači sa svim troškovima koji mogu pasti na teret korisnika kredita (naknada za vođenje tekućeg računa, naknada za obradu i održavanje kredita, naknada za CRK izveštaj, troškovi menica, overe potrebne dokumentacije, troškovi polise osiguranja, procene vrednosti nekretnine i troškovi notara). Koliko je koštalo angažovanje nekih savetnika i banaka (među kojima je i navedena Intesa) za izlazak na berzu, nije objavljeno, a verovatno je cifra vrtoglava.

To nije baš bila domaća pamet i tehnika, jer uverili smo se u jednom nedavnom televizijskom gostovanju da Milorad Dodik još uvek ne zna ni šta je javni dug, nakon svih mandata poslanika, premijera, predsednika Republike Srpske i člana Predsedništva BiH. Brkao je nešto oko ukupnog i javnog duga, pa je izgledalo baš kao vic. Gospođa ministar finansija, na primer, u izlaganju pred NSRS-om budžetski racio izražava u procentima, a o su'vencijama, kako ih uporno zove, da ne govorim.

Dalje, kreditni rejting Republike Srpske agencija Moody's je ocenila kao B3, što znači visoko rizično i špekulativno. Takav ima i Nigerija, na primer, a valjda je javnost već upoznata sa prevarama koje nam od tamo stižu i kako se posluje na tlu Nigerije. Isti kreditni rejting je i Belorusije, što me podseća i na način vladanja. Bolji kreditni rejting, na primer, imaju Bocvana, Kambodža, Kamerun, Egipat, Etiopija, Gvatemala, Jamajka, Kenija, Kirgistan, Crna Gora, Papua Nova Gvineja, Ruanda, Srbija, Južna Afrika, Sjeverna Koreja, Tanzanija, Trinidad i Tobago, Uganda, Uzbekistan itd.

Što je još nakaradnije, prvo se obveznice prodale, a onda Vlada davala saglasnost. Narodnu skupštinu ne pita niko ništa, a i da pita, ima dovoljno ruku koje će izglasati da je trava plava i da je Milorad Dodik najlepši, najbolji, najpametniji i besmrtan. Zaboga, zar se u to nismo uverili na slici prilikom vakcinacije, gde je umesto zavrnutog rukava, bio u potkošulji, valjda da se vide atletska građa, snaga i belina donjeg veša. Presrećan narod je u zanosu kačio tu sliku, posebno što je vlasnik Republike Srpske bio pod budnim okom direktora UKC-a Banja Luka. Da mu se ne sloši, kad već nama nije od duga zdravstva od dve milijarde, a koji još nije ubrojan u javni dug.

Pre ihajhaj godina, kad sam videla ekonomsku politiku koju ima na umu, rekla sam, a i ovde napisala, da oni koji misle da Republika Srpska ne treba da postoji, samo treba da čekaju i pijuckaju piće, jer sve će to sam Milorad Dodik da obavi, u sadejstvu sa koalicionom služinčadi.

Ne znam da li bih pre rekla da je patetično, glupo ili licemerno saopštenje SNSD-a u kojem stoji: "Nismo željeli da se odreknemo naše države kako je to tražio MMF u svojim planovima". Ja sam se smejala do bola! Država? Koja? Ovako nešto siromašno i zaduženo još zovu državom? A onda šlag u vidu: "Najveći broj kupaca obveznica Srpske je iz inostranstva, najviše iz Velike Britanije, SAD-a, Švajcarske i Njemačke, što pokazuje koliko je povjerenje u ekonomski sistem koji smo izgradili".

Ako mi verujete, smejala sam se do suza. Poverenje sa tom kamatnom stopom? Izgrađeni ekonomski sistem, koji mora da se zaduži da pokrije deficit i dugove po kamatnoj stopi koju će svako prihvatiti, pogotovo što je garancija imovina, najverovatnije ono što je ostalo od državnih preduzeća?

Sve je, zapravo, objasnila Dodikova rečenica kad je obelodanio da je prodato obveznica vrednosti 300 miliona eura: "Za nas je zadovoljavajuće, pet godina ćemo vraćati kamate, a onda kad dođe dospijeće duga u cjelini, onda ćemo mi ili neka druga vlast, a mi računamo da ćemo mi, biti odgovorni da obezbijedimo taj novac".

Prvo, neće vraćati, nego plaćati kamate, što je profit za onoga ko ih je kupio. Može biti da tu itekako ima domaćih lica, koja ovako operu pare i još uzmu fini profit. Jer, domaće banke, fondovi i osiguravajuće kuće su onemogućeni da kupe ove obveznice, čak im je uskraćena i bilo kakva informacija. Drugo, jasno je da em što je Republika Srpska u teškoj finansijskoj dubiozi, em se ide na to da se uzme sve što može, a posle neka neko brine šta će.

Ovih blizu 600 miliona neće ugasiti požar, pa će vrlo brzo trebati još mnogo para. Najverovatnije će ostati samo tabla na kojoj piše Republika Srpska. Ni ljudi, ni imovine. Samo kletva: "Dabogda te SNSD branio i hranio". Da, da. Čega se pametan stidi, time se SNSD ponosi...

Oslobođenje