Dvije i po decenije rada visokog predstavnika bilo je na štetu suvereniteta i nezavisnosti BiH. Zbog toga, smatraju učesnici okruglog stola, Republika Srpska treba da izradi strategiju nastupa prema visokom predstavniku, koja će biti odraz unutrašnje politike, što bi trebalo da označi nacionalno jedinstvo.

- Imali smo još 2005. stav Venecijanske komisije koja je u ocjeni stanja ustavnosti u BiH stala na stanovištu da ova zemlja ne može u budućnost s Kancelarijom visokog predstavnika i da je institucija visokog predstavnika na neki način završila svoj rad ovdje - naglasio je Nevenko Vranješ, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci.

Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci, naglašava da je važno usvojiti strategiju.

- Mislim da Republika Srpska konačno treba da usvoji strategiju nastupa prema visokom predstavniku, gdje će, prije svega, odražavati unutrašnje politike, a to bi trebalo da označi jedno nacionalno jedinstvo koje bi u jednom dugoročnijem nastupu trebalo da odredi poziciju Republike Srpske - istaknuo je Šolaja.

Profesor ustavnog prava Mile Dmičić naveo je da je cilj okruglog stola da okupi naučne i stručne radnike

- Moj osnovni pristup biće u tome da pokažemo u kolikoj mjeri je visoki predstavnik doprinio ili nije u ostvarivanju proklamovanih ciljeva Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma o njegovoj civilnoj implementaciji - rekao je Dmičić.