Visoki predstavnik Valentin Inzko, nakon odluke da nametne dopune Krivičnog zakon BiH po kojima će zatvorskim kaznama biti sankcionirano negiranje genocida i ratnih zločina utvrđenih u presudama međunarodnih i domaćih sudova, nalazi se u centru pažnje domaće javnosti.

Njegova odluka izazvala je podijeljene reakcije u BiH i regionu. Iz Sarajeva i Zagreba stigla je podrška ovoj odluci Inzka, dok su iz Banje Luke, Mostara i Beograda negodovali zbog nje.

Inzko se nakon odluke sinoć prvi put obratio putem medija, gostujući u programu "Al Jazeere Balkans".

Na pitanje voditelja da li je imao podršku međunarodne zajednice za nametanje dopuna Krivičnog zakona BiH, Inzko je rekao da treba razlikovati protivljenje veličanju genocida od korištenja bonskih ovlaštenja.

"Moramo strogo razlikovati suštinu. Svi su protiv veličanja ratnih zločinaca. I UN, i Amerika, i Engleska, i Njemačka su protiv veličanja. Od toga odvojeno treba gledati bonska ovlaštenja. Tu su neke države imale rezerve. Bile su mišljenja da je bolje ako dolazi do domaćeg rješenja", rekao je Inzko.

Na pitanje koje su to države, Inzko je rekao da nema potrebe to otkrivati.

"Vi znate da su poslije moje odluke sve države dale podršku mojoj odluci, osim Rusije. Međutim, ja druge mogućnosti nisam vidio. Prvo, nalagala mi je savjest da to učinim. Drugo, mi smo deset godina čekali da dođe do domaćeg rješenja. Borjana Krišto je ovih dana rekla: 'Šteta što mi sami nismo imali mogućnost da riješimo taj problem.' Imali su mogućnost, ali baš je njena stranka glasala protiv kad su bili zakonski prijedlozi, a bilo ih je četiri ili pet. Taj zakon je i dio evropske stečevine tako da ja nisam nametnuo nešto sa Marsa, već je to dio Evrope od 2008. godine", poručio je Inzko.

(SB)