Srbija nikad nije bila rusifikovana kao u posljednjih deset godina, ocijenila je predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko u emisiji “Znam da znaš” na Gradskoj RTV.

Biserko dodaje da se može reći i da je srpski nacionalizam rusifikovan.

“Rusija je bila glavni faktor anti-NATO kampanje, koju su vodili preko medija prisutnih u Srbiji, insistirajući na inicijativama koje treba da denunciraju zločinački napad NATO-a na Srbiju. Srbija je ranije obilježavala NATO intervenciju jednom godišnje, međutim, otkad se Rusija infiltrirala na Balkan, uzela je kao glavni argument Kosovo, odnosno kao instrument svog prisustva na Balkanu. Srbija igra perfidnu igru oko Kosova, i to koristi zbog drugih aspiracija u regionu – pre svega na BiH i Crnu Goru. Na taj način Rusiji omogućava da ima svoju nogu na Balkanu, preko Saveta bezbednosti. Međutim, stvaraju se nove relacije, koje su tek u naznakama. Moramo imati u vidu da Zapadni Balkan na neki način očituje različite interese, nadajući se da se može pregovarati sa Rusijom, što svakog dana izgleda sve manje moguće, zato što Rusija sve više ulazi u šemu iz koje nema povratka”, pojašnjava Biserko.

Rusija prijeti svim zemljama u regionu

Rusija, ističe Biserko, preti svim zemljama u regionu.

“Poraz Ukrajine biće poraz svih zemalja u regionu. To zahteva od Zapada drugačiju politiku i mnogo veću pomoć Ukrajini. Poraz Rusije u Ukrajini je upitan, a Ukrajina taj rat gubi moralno i politički i diskreditirana je u celoj međunarodnoj zajednici”, smatra Biserko.

Sa druge strane, dodaje, Rusija nema društvo u kojem može da iznese ulogu globalne sile.

Govoreći o situaciji u srpskom društvu, uz osvrt na proslavu Dana policije, Biserko kaže da je reč o pripremi rata, na neki način.

“Imamo Zoranu Mihajlović, koja govori o evropskoj opciji i potrebi da se Srbija priključi, dok istovremeno imate ministra policije, koji na neki način izaziva rat. Svi pokliči na tom skupu deluju kao neka vrsta pripreme za rat. Srpsko društvo je ovih deset godina uspavano i postalo je toksično do te mere da više ne može da se razlikuje dobro od zla”, navodi Biserko.

Građani Srbije koji odlaze iz zemlje, naglašava, idu na Zapad, a ne u Rusiju ili Kinu. Najveći problem, dodaje, predstavljaju određene elite, koje su tradicionalno bile proruski orijentisane – kao što je SPC i, u najvećoj mjeri, akademska zajednica.

Biserko ističe da smo kroz potpisivanje peticija protiv uvođenja sankcija Rusiji i glasanja u Ujedinjenim Nacijama vidjeli da su ti slojevi oduvek bili tu.

“Jugoslavija je bila projekat koji je Srbiju doveo do vrha kada je reč o modernizaciji društva. Sve to je sada narušeno u toj meri da gotovo da više ne postoji. Ne postoji politički dijalog, ali ni opozicija, koja nije uspela da artikuliše neku valjanu alternativu, nego je sve vreme u trci ko će biti veći nacionalista. Nemaju način da nadigraju Vučića nekom ozbiljnom ponudom”, ističe Biserko i dodaje da politiku treba vratiti na one vrednosti koje garantuju progres društva.

Govoreći o tome da li postoji različit pogled EU i SAD na situaciju u Srbiji, Biserko kaže da je Njemačka zainteresovanija za ovaj dio Evrope.

“Amerika je najrobusniji diplomatski akter kada je reč o Balkanu i svi je perticipiraju kao glavnog aktera, koji završava rat, donosi sporazume i sl. Amerika se vratila na Balkan zbog rata u Ukrajini i ima važnu ulogu s obzirom na svoju ofanzivniju politiku”, smatra Biserko.

Međunarodna zajednica, ističe, mora više pažnje posvetiti društvu u Srbiji, koje je prilično uspavano, dok mladi bježe iz zemlje.

Otvoreni Balkan usmjeren ka srpskim i albanskim interesima

Na pitanje kome je kancelar Sholz poručio da je prioritet Berlinski proces, a ne Otvoreni Balkan, Biserko odgovara da je ta poruka bila usmjerena ka Srbiji.

Kada je reč o Otvorenom Balkanu, Biserko kaže da je taj regionalni projekat usmeren ka srpskim i albanskim interesima i pokriva “srpski svet”.

“(Edi) Rama i Vučić imaju mnogo dublje odnose nego što je to predstavljeno. Taj projekat nema šanse, posebno u ovakvim uslovima, u kojima Albanija i Srbija ne uvažavaju druge države kao jednake, pogotovo Kosovo, koje nije ni priznato od strane Srbije. Kad Srbija govori o kompromisnom rešenju, oni misle na podele”, ocjenjuje Biserko i dodaje da zvanični Beograd “očekuje da Rusija pobedi”.

Sagovornica Gradske RTV naglašava da manje države EU više neće moći da ucenjuju ulazak u Uniju kako su to radile do sada. 

“To mora da se isključi kao način donošenja odluka, zato što daje primat autoritarnim režimima, kao što je Putinov, koji se ni sa kim ne konsultuje i donosi odluke preko noći”, naglašava Biserko.

Srbija Crnu Goru smatra svojim neotuđivim dijelom, kaže Biserko, i dodaje da ta aspiracija nije prestala ni nakon crnogorske samostalnosti.

“To se priprema jako dugo, kao što je Putin radio sa Ukrajinom. To je isti odnos i svojatanje. Oni su to zvali samo teritorija, ne pominjući Crnu Goru kao državu, narod i kulturu, jer su sve to negirali. Prvo se to očitovalo u pokušaju državnog udara, kasnije i kroz litije, koje su bile retrogradna konzervativna revolucija, koja je u velikoj meri naštetila crnogorskom napretku ka EU, ali se to na neki način popravlja. Zapad je to tek sada shvatio, u početku je mislio da je to pokušaj da se menja režim. Trebalo im je dosta vremena da shvate da je to protiv Zapada, proruska i probeogradska priča. Ima puno najava da će Crna Gora biti prva primljena u EU”, navodi Biserko.

Praveći paralelu između Otvorenog Balkana i Berlinskog procesa, Biserko ističe da Berlinski proces predstavlja pripremu za članstvo u EU.

Ostatak teksta čitajte ovdje.