Socijalistička partija Srbije je danas tipična stranka vlasti, bez ikakve stvarne ideologije. Jedan mali fenomen u političkoj istoriji Srbije – oteraš zemlju u propast svojom desetogodišnjom politikom a onda budeš drag partner na vlasti apsolutno svakome – ocjenjuje za Danas psiholog Žarko Korać činjenicu da će SPS biti dio i buduće vlasti.

Nakon decenije saradnje sa režimom Aleksandra Vučića, Ivica Dačić saopštio je prekjuče da se sa predsjednikom Srbije i Srpske napredne stranke dogovorio o nastavku političke saradnje.

Prvi i ključni korak u rehabilitaciji SPS poslije pada Miloševićeve vlade, napravio je Vojislav Koštunica. To je bila manjinska vlada od 2004 – 2007. godine. Nju je u skupštini podržavao SPS koja ni jednu reijč nije rekla o svojoj odgovornosti za ratove devedesetih, zločine, bijedu i inflaciju, i potpunu međunarodnu izolaciju Srbije – kaže Žarko Korać u osvrtu na neodvojivost Vučića i Dačića.

Kako dodaje, Vojislavu Koštunici je bilo najvažnije da se politički udalji od predhodne Đinđićeve vlade i SPS mu je u tome pomogla.

“To jeste bila tiha rehabilitacija SPS ali vrlo realna, koja će politički amnestirati sve vinovnike ratova i koja će u suštini rehabilitovati Miloševićevu politiku. Sledeći ključni korak u rehabilitaciji SPS bila je vlada DS – SPS formirana 2008 godine, kada je Dačić postao predsednik skupštine Srbije. Možda je najružniji aspekt te koalicije takozvani Koalicioni sporazum o pomirenju, potpisan oktobra 2008 godine. Boris Tadić je tada rekao “da želi da stavi tačku na politiku konfrontacije”, kao da SPS nema baš nikakvu odgovornost za stradanje iz prošlosti”, podsjeća Korać.

Od tog trenutka, napominje on, samo su rijetki pojedinci i manje političke stranke podsjećali da SPS nikada nije izrazila žaljenje za svoju političku prošlost ili sama lustrirala zbog toga makar dio svog rukovodstva.

“I tako je nereformisana SPS postala poželjan partner svakoj vlasti, od DSS, preko DS pa sve do SNS. To samo pokazuje da osim ideologije nacionalizma, Srbija živi u jednom predpolitičkom dobu gde nikakve političke ideje nisu bitne, samo vlast” zaključuje Korać.