“Ono što može da se vidi iz Beograda to je da su izmene izbornog zakona neophodne da bi se uopšte održali izbori u oktobru”, kaže vanjskopolitički analitičar iz Beograda Boško Jakšić za “Slobodnu Bosnu”.

Kandidati za bošnjačkog člana Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović i Denis Bećirović obilaze gradove u BiH praveći tribine, vodeći razgovore, Čović traži prijeti teritorijalnom reorganizacijom ukoliko OHR ne nametne izmjene Izbornog zakona , a Dodik je najavio put u Rusiju u septembru. Visoki predstavnik u BiH Christian Schmidt je nedavno iznenadio sve kad je zagalamio na press-konferenciji u Goraždu. Približavaju se oktobarski izbori. Pitali smo Jakšića šta misli da li će biti problema oko formiranja vlasti nakon izbora?

Slabo sinhronizovana međunarodna zajednica

“Ostao je teren zamornih rasprava o otvorenim pitanjima, predrasudama, dvostrukim kriterijumima, političkoj rašomonijadi. Pa i snažnom lobiranju i diskriminaciji koja je, kao što znamo, u Federaciji Srbima se uskraćuje izbor za člana Predsedništva iz redova Bošnjaka i Hrvata, a u Republici Srpskoj ista restrikcija važi za Bošnjake i Hrvate. Ne bi ni da govorim o manjinskim zajednicama na tu temu. Procesom izmene izbornog zakona  intenzivno se bave sve stranke. I stranke Bošnjaka i bosanskih Srba i Hrvata uz posredovanje, rekao bih uz slabo sinhronizovane međunarodne zajednice što onda omogućava neizbežno uključivanje Srbije i Hrvatske, ali i Rusije i Turske. Imajući u vidu šta se sve u Bosni nije do sada formiralo na institucionalnom planu veliki su izgledi, nažalost, da će tako biti i posle izbora”, kaže Jakšić.

Srbija se približila Rusiji i Kini u mjeri koja ne dolikuje zemlji kandidatu za članstvo u EU

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi saradnici kao da se mnogo više plaše evropskih integracija, nego evropske izolacije, kojoj bi mogli da izlože Srbiju, ako nastave aktuelnu politiku, nedavno je za medije u Srbiji izjavio naš sagovornik.

“Opasnost je da se Srbija dodatno odalji od evropskog puta. Srbija se već približila Rusiji i Kini u meri koja ne dolikuje zemlji kandidatu za člansto u Evropskoj uniji. Stiče se utisak da je put za Brisel verovatno jedino moguće naći na nekoj geografskoj mapi koja stoji u Vučićevom kabinetu. To je ta opasnost”, pojasnio je Jakšić.

(Foto: Agencije)

Ambasador SAD- a Beogradu Cristopher Hill naglasio ovih dana kako ne vidi mnogo dokaza da je Rusija „bilo kakav prijatelj“ Srbiji,  odnosno da Rusija od Srbije traži da radi stvari koje su u interesu Rusije. Hill je dodao kako nije “siguran da je to zaista, iskreno rečeno, u interesu Srbije.” S druge strane, ministar unutrašnjih poslova ove zemlje Aleksandar Vulin boravio je u Moskvi gdje se sastao sa Sergejem Lavrovom. “Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji i "nije postala dio antiruske histerije" rekao je tom prilikom.

“Ambasador Hill je samo pokušao da razbije neke srpske mitove o vekovnom prijateljstvu sa Rusijom”, kaže Jakšić, te dodaje da se boji da u tome neće imati baš uspjeha.

“Plašim se da u tome neće imati previše uspeha posle barem dvodecenijske kampanje koja se vodi u srpskoj javnosti i naklonjenosti Rusijom, te odbojnosti prema Zapadu. U krajnjoj liniji to potvrđuje i odluka Vlade Srbije da za Moskvu uputi poznatog rusofila ministra Vulina. Nesumnjivo je da je Vulin prst u oko Zapadu. Videćemo kako i kada će se to nabaciti Srbiji. A za to vreme Srbija, a Republika Srpska posebno, ostaju glavni poligoni jačanja uticaja Moskve u čitavom regionu”, naglasio je vanjskopolitički analitičar iz Beograda.

I Vučiću i Kurtiju kriza odgovara

Što se tiče situacije na sjeveru Kosova Boško Jakšić smatra kako je čitava tenzija podignuta oko dva manje/više bizarna tehnička pitanja, te da se napetost vještački stvara.

“Čini mi se da se napetost veštački stvara. Nekad u tome prednjači Beograd, nekad kao što je slučaj sa tablicama i dokumentima prednjači Priština. Dakle, i Vučiću i Kurtiju kriza odgovara. U tim vremenima oni se predstavljaju kao spasitelji svojih nacija, tako čuvaju ili podižu sopstveni rejting. Može da deluje cinično, ili sebično sa njihove strane, ali čini mi se da je to tako”, pojašnjava naš sagovornik.

(Foto: AA)

Nakon neuspjelih pregovora u Briselu, specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak i specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabriel Escobar su u posjeti Prištini i Beogradu gdje se vode razgovori, a sve u cilju pronalaska rješenja koje se tiče izdavanja ulazno-izlaznih dokumenata za srpske državljane koji dolaze na Kosovo. Premijer Kosova Albin Kurti je nakon sastanka s međunarodnim predstavnicima u Prištini, potvrdio da 1. septembar ostaje rok od kada će se primjenjivati odluka o preregistraciji tablica na sjeveru Kosova.

Jakšić smatra da su da su stranci, odnosno Escobar i Lajčak u ovom trenutku prevashodno zainteresovani da ne dođe do neke eskalacije.

“Bilo je suviše pretnji kada je kriza izbila pre tri nedelje, s jedne strane barikade, a sa druge specijalne snage kosovske policije ROSU. Napetost je bila visoka, posebno na severu Kosova. Cilj diplomatske inicijative je pre svega da se predupredi bilo kakav konflikt. Drugim rečima,  ovo je vraćanje na neku vrstu stabilokratije koja je bila omiljena politika Angele Merkel”, kaže Jakšić.

Partije u Crnoj Gori su međusobno posvađane

Pala je i 43. Vlada Crne Gore. Dritan Abazović se nije proslavio. Najviše mu se zamjera, između ostaloga, potpisivanje Temeljnog ugovora (3. avgusta) između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve. Pitali smo Jakšića da li li je Abazović “Vučićev potrčko” što mu se nerijetko spočitava?

“Vidim da je veliko negodovanje dela crnogorske javnosti kako zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, što se smatra nedopustivim ustupkom Srbiji. Ne bih Abazovića nazvao Vučićevim potrčkom zbog toga. Sad već premijeru u tehničkom mandatu zameraju da je napustio evropski put jer u međuvremenu nije došlo do deblokade pravosuđa  što je glavni uslov za dalji napredak Crne Gore ka Briselu”, ističe sagovornik “Slobodne Bosne”.

(Foto: Agencije)

On dalje kaže kako pad Vlade ne znači automatski vanredne izbore, te dodaje sljedeće:

“Prvo se mora skratiti mandat Skupštini i da se ona raspusti. To do sada niko nije pokrenuo. S druge strane, veoma je teško očekivati da će neko uspeti da formira treću parlamentarnu većinu, jer u ovom trenutku niko ne može da okupi 41 glas u Skupštini koji je neophodan za novu vladu. Partije su međusobno posvađane skoro svaka sa svakom. Najrealniji ishod jesu vanredni izbori. Pitanje je takođe i kada, jer Crnu Goru već čekaju lokalni izbori za dva meseca u 14 gradova. Predsednički su zakazani za proleće.”

(Razgovarala: Sanela GOJAK)