Piše: Milojko PANTIĆ (Danas.rs)

Da li ste čuli ili pročitali šta je samodržac, koji samog sebe naziva „predsednikom svih Srba“, izjavio u poslednjem obraćanju umrtvljenoj i učmaloj srpskoj naciji? Najavio je dolazak apokalipse, vreme mnogo gore nego devedesetih godina prošlog veka.

Ratovaće kaže svi protiv svih. I to ne samo u jadnoj i opustošenoj Srbiji, koju je on sa udruženjem zvanim SNS, okupirao i zarobio, nego i u celom svetu. Gazili su i zarobljavali našu prelepu Srbijicu koja nije sva Srbija, mnogi strani zavojevači.

Nikada međutim u istoriji ti spoljni okupatori nisu uspeli da unište svaku ideju ili misao o pobuni i otporu, kao ovi naši unutrašnji. Šta više, „Srpski svet“prihvata i pristaje na svaku laž koju izgovara taj odurni lik, koji kod onih koji su sačuvali minimum zdravog razuma, izaziva istovremeno i sažaljenje i gađenje.

On je kao vođa u političko nasilje, nošen nagonom mržnje ali i oduševljenja što je u prilici da svakog dana pokaže svoju volju za moć. Čovek polovičnog znanja, o svemu govori kao najveći ekspert.

Ne polaže račune nikome, jer kako kaže, kada je u pitanju „dobro Srbije“ za njega ne postoje ni nedelje ni praznici. On je spreman da radi i 24 sata samo da vlada Srbijom, naravno bez ikakve kontrole i odgovornosti. Sećate se onog odsečnog: „Nabaviću respiratore, nemojte me pitati gde, kako i po koju cenu“.

„Predsednik svih Srba“ za deset godina neograničene vlasti, bezbroj puta je pokazao da nema svest o društvenoj odgovornosti. Kad je to tako, on nije ništa drugo nego običan parazit koji veštim manipulacijama, obećanjima, lažima i prevarama egzistira na umrtvljenom organizmu srpskog društva.

Počelo je ovako: Na završnoj izbornoj konvenciji 2012. godine pridobija glasove i demokratskih glasača izjavom: „Ako za šest meseci u Srbiji svima ne bude bolje, podnećemo ostavke. Uvodimo nultu toleranciju na korupciju a penzionerima obećavam da neće biti smanjenja penzija“.

A onda 2014. kada je izmišljenu funkciju prvog potpredsednika Vlade zamenio mestom premijera, pokazuje svoje pravo lice. Privatizuje državnu kasu Srbije i puni je otimanjem, Ustavom zagarantovanih primanja penzionerima. Korupciju pretvara u način života.

Na kritike opozicionih poslanika u Parlamentu, odgovara porukom o namerama: „Kad dođete na vlast radite šta hoćete“. Tako je uveo društvo u paranoju nacionalizma, korupcije, radikalizma i konzervativizma.

Da je majstor prevara pokazao je više puta i na temu fudbala. Od obećanja: „Pohapsićemo mafijašku bandu iz fudbala“ nije naravno bilo ništa jer bi morao prvo da uhapsi samoga sebe.

Srbijom vlada poslednji talog razjarene i krvožedne kleronacionalističke bande, pun nabujale strasti iz ratne kaljuge kroz koju su prošli nekažnjeno.

U njegovom svakodnevnom brbljanju preko svih ekrana, odjekuje apsolutna praznina bez ikakvih misli i ideja, a pogotovu bez osećanja i saosećanja prema jadu i bedi većine stanovnika Srbije.

Mnogim ljudima koji imaju iskustvo normalnog života, i dalje nije jasno kako je moguće da takva divlja i razularena vlast, ne samo toliko dugo vlada, nego kod nekih čak izaziva i divljenje.

I pitaju se zašto većina radnika, poljoprivrednika, akademika, studenata, prosvetnih radnika, pisaca, glumaca i drugih umetnika, sportista i penzionera ćute i trpe.

Bilo je u ovoj zemlji i onih koji su više vladali a manje znali. Nikada međutim u istoriji nije bilo ovakvih koji vladaju a ništa ne znaju osim da pljačkaju građane.

Ako takvo stanje potraje još malo, „Predsednik svih Srba“ će biti taj poslednji koji će ugasiti svetlo u velikoj „Balkanskoj krčmi“ u šta je pretvorio državu Srbiju.