Piše: Milojko PANTIĆ (Danas.rs)

Posle svega što se dešavalo pre, za vreme i posle lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću, dva zaključka su nesporna.

Prvo, studentska operacija zaustavljanja, uništavanja, ratom i kriminalom gotovo na smrt obolelog društva, daje prve rezultate. I drugo, moramo definitivno prestati da doživljavamo i tretiramo Aleksandra Vučića kao političara, pa još uz to i predsednika države.

Ne samo zbog toga što se ponaša kao čuveni francuski kralj Sunce, Luj XIV poznat po izreci „Država to sam ja“, pa glumi predsednika države, predsednika Vlade, ministra svih ministarstava, vlasnika Skupštine, Narodne banke i budžeta Srbije, ustavnog i vrhovnog sudiju, direktora svih medija i rektora svih univerziteta, već više zbog uvreda kojima svakodnevno obasipa našu decu, njihove nastavnike i profesore, kao i sve nas građane koji se protivimo njegovoj samovlasti i svevlasti, nazivajući nas teroristima i nacistima. Moramo konačno popu reći da je pop, a bobu da je bob.

Jer kada posle izbornog dana u dva grada, rezultate ne saopštava gradska ili opštinska izborna komisija, već to protivno svakoj pravnoj nomenklaturi radi „nenadležna institucija“ predsednik Republike, onda je to neoboriv dokaz da on sebe doživljava kao kralja, a nas kao svoje podanike. Proradila je podsvest tog čoveka huliganske svesti, pa nam je ovoga puta i ne hoteći, otkrio kako je dobijao sve dosadašnje izbore. Unezveren i izbezumljen od saznanja da je uprkos svim kriminalnim radnjama, njegovo zločinačko udruženje SNS poraženo i u Zaječaru i u Kosjeriću, lažni političar, lažni predsednik i lažni srpski patriota, saopštavajući rezultate, rekao je od reči do reči, citiram: „Sve što živi u Kosjeriću, sve živo izašlo je da glasa protiv nas i opet bilo je više onih koji su glasali za nas“.

Bio je to najtačniji opis svih njegovih izbornih pobeda za 13 godina neograničene vladavine. Drugim rečima svi glasaju protiv nas, ali mi pobeđujemo jer imamo više glasova. U prevodu: dupli birački spiskovi, glasovi mrtvih duša, bugarski vozovi, glasanje ljudi dovedenih sa strane. Birački spisak pronađen u zaječarskom kontejneru to nedvosmisleno potvrđuje.

Foto: FoNet/Zoran Mrđa

To je taj višak glasova koje uvek dobijaju on i njegovo zločinačko udruženje SNS. Da je lažov i prevarant kakvog majka više ne rađa, videlo se neposredno posle njegove izjave tužnog i izbezumljenog lica, da su pobedili u Kosjeriću. Na sajtu RIK-a pojavili su se zapisnici sa svih izbornih mesta po kojima je SNS dobio 3.686, a lista Ujedinjeni za Kosjerić 3.739 glasova.

Jedina istina glasi: Opozicija je pobedila i u Zaječaru i u Kosjeriću. Sve ostalo je laž, lopovluk i kriminal.

A istina je takođe da već više od dva meseca, neostvareni vođa fudbalskih huligana na mestu predsednika, blokira život u celoj Srbiji, pre svega u centru Beograda braneći svoju tiransku vlast i pokušavajući da mitinzima pred uvek istim plaćenim ili ucenjenim ljudima, umesto zločinačkog udruženja SNS, osnuje nekakav Pokret za narod i državu i to pod sloganom: „Ne damo Srbiju“. Kao čovek kome je on preko svojih propagandnih satrapa i skotova u tabloidnim medijima, nedavno prilepio etiketu najvećeg srbomrzca, uzimam sebi za pravo da u nastavku priče budem ličan i da kažem sledeće.

Kako to misliš da ne daš Srbiju? Da li ti je to deda iz Čipuljića kraj Bugojna u Bosni ostavio ovu zemlju u nasleđe? Imamo li i mi potomci predaka koji su ginuli u silnim ratovima za ovu zemlju, pravo na tu Srbiju koju ti ne daš? Ti koji decenijama kao lažni političar živiš od laži, prevarama, na grbači srpskih građana, ne daš Srbiju našoj deci, koju nazivaš teroristima i nacistima.

Prebijaš ih hapsiš i sudiš, samo zato što su ti rekli ono što piše u važećem Ustavu da si nenadležna institucija za njihove zahteve, kojima traže pravdu za 16 žrtava tvoje korupcionaške vlasti u Novom Sadu. Ratni huškaču i profiteru, ja se u ime svih građana Srbije zahvaljujem toj našoj deci, maturantima i studentima, njihovim nastavnicima i profesorima. Jer da nije bilo njih, mi građani Srbije bismo i dalje bauljali u vašem višestranačkom lavirintu lažnih političara iz devedesetih godina prošlog veka.

Naime, tada je po naređenju najvećeg političkog zlikovca Slobodana Miloševića, Služba kako kolokvijalnim jezikom nazivamo nereformisane institucije državne bezbednosti još iz komunističkih vremena, stvorila višestranački sistem u kome se stranke pozicije i stranke opozicije smenjuju na vlasti, bez ikakve društvene kontrole i odgovornosti.

Ta lažna politička, a u stvari vlastodržačka elita, ne dozvoljava da iko drugi uđe u njihov lavirint. Zato je današnji šef tih državnih razbojnika i nazvao studentski bunt obojenom revolucijom. Studenti su građanima svojim Niškim ediktom o slobodi, državi, pravdi, mladosti, dostojanstvu, znanju, solidarnosti i budućnosti, otkrili put kojim se izlazi iz tog parapolitičkog lavirinta slobizma, šešeljizma i vučićizma.

Oslobađanje Zaječara i Kosjerića, ma šta ti banditu mafijaški tvrdio, prvi je rezultat sedmomesečne pobune. I studenti i građani Srbije moraju međutim pri tome imati na umu da je na društvenoj i političkoj sceni i dalje prisutno epsko zlo koje je snašlo Srbiju u liku i delu Aleksandra Vučića.

Da ne postoji nijedno od bezbrojnih zlodela prema narodu i državi, već samo instaliranje ratničkih čadora i bezbroj smrdljivih poljskih klozeta u samom srcu glavnog grada, kojim se već više od dva meseca ponižavaju Beograđani i njihovi gosti, bilo bi dovoljno da se taj mafijaški bandit ukloni sa društveno-političke scene. Jer to je pouzdani dokaz da ta ljudska ništarija nikada neće predati vlast na izborima.

Crkva ima svojih deset Božjih zapovesti, civilizovane države zakone, a Srbija je i dalje operisana od svega toga. U njoj i dalje postoji samo jedan zakon, a to je volja jednog jedinog čoveka. Njemu se za svagda mora reći da mu je mesto iza rešetaka, a ne na izbornoj listi.