Ekonomski stabilniji i jači entitet Bosne i Hercegovine, tako predstavnici vlasti u javnosti predstavljaju budžet Republike Srpske koji za 2023. godinu iznosi pet milijardi i 383 miliona maraka, a ukupan dug prema tvrdnjama nadležnih, iznosi 43 odsto BDP-a, piše BN televizija.

Ipak, prema posljednjim informacijama Ministarstva finansija i trezora BiH na kraju trećeg kvartala 2022. godine, javni dug Republike Srpske se povećao sa 4,9 milijardi maraka u 2018. godini na 6,2 milijarde maraka.

Time zaduženja Republike Srpske dostižu 6 hiljada i 550 konvertibilnih maraka po glavi stanovnika.

„Danas imamo Upravu za indirektno oporezivanje, imamo prihode koji su u prošloj godini porasli za milijardu i 500 miliona više nego što je bilo planirano. Ali taj novac koji je došao prošle godine nije uložen u neke nove projekte proizvodnog karaktera“, kaže Zoran Pavlović, ekonomista.

A sopstvena proizvodnja koju je Republika Srpske imala prethodnih 32 godinu kroz javna preduzeća je propala loše urađenom privatizacijom.

Skoro sva preduzeća su rasparčana i rasprodata za sitan novac, a u vlasništvu Republike Srpske se od krupnog kapitala još nalaze Elektroprivreda RS i Šume RS.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da je ulaskom investicionog kapitala u Elektroprivredu Srpske poput mađarskog fonda počela njena tiha privatizacija.

„Republika Srpska je od svog osnivanja imala mnogo razvijeniju privredu, prije privatizacije. I ono što je funkcionisalo prije rata zapošljavalo je veliki broj radnika. U međuvremenu, jednim nakaradnim sistemom privatizacije mnoge kompanije su zatvorene", poručuje Pavlović.

Sav teret enormnog zaduživanja nosiće, na ionako klimavim nogama, privreda u Republici Srpskoj. A upravo privredi je neophodan vjetar u leđa u vidu poreskih olakšica da bi prodisala.

„Bitno je da u nekom narednom periodu iskoristimo na najbolji način i prirodne i ljudske potencijale. A tu podrazumijevam i neophodne reforme kada su u pitanju upravljanje javnim preduzećima, smanjenja poreskih i neporeskih opterećenja. Ali za sve to je potrebno i političko opredjeljenje za provođenje reformi“, kaže Saša Aćić iz Unije poslodavaca RS.

Posljedice politike koja vodi ovakvu ekonomiju u Republici Srpskoj su vidljive na svakom koraku.

„Najporaznija činjenica je ta da mi nemamo srednju klasu danas. Imate jedan dio ljudi koji su bogati i koji su do toga došli na uglavnom ilegalan način i imate drugi dio ljudi, većinu, koja živi u jako teškim uslovima i koji se svakodnevno suočavaju i bore sa poskupljenjima... Neki mogu sve, a veliki broj ljudi preživljava, odnosno životari“, kaže ekonomski analitičar Jelena Trivić.

Ono što je još alarmantnije je da Vlada Srpske, prema usvojenom budžetu za 2023. godinu, planira da zaduži građane u ovoj godini na razne načine u iznosu do milijardu i 900 miliona maraka.