Piše: Ljubodrag Stojadinović

Režim se sprema da nasiljem razvodni ili razbije proteste protiv nasilja. Početne snage za to su njihove desne frakcije, samoproglašeni borci za srBsko Kosovo i crnokošuljaši Novaka Nedića.

Vučiću su potrebni sukobi na ulicama. Za njih će biti optuženi jedino oni koji ih nisu izazvali. Pred „nasilnim demonstracijama agenata stranih službi i zavedenih građana koji ruše Srbiju, a žele glavu njenog predsednika“ mogu da budu upotrebljene sve snage i sredstva brutalne policije.

To je poznati model opštenja ove vlasti sa građanima. Tabloidi pod uredničkom rukom vladara već su nagovestili "obojenu revoluciju" na ulicama Beograda. Vladar je obećao da "nikakvog Majdana ovde ne može biti". Premijerka tvrdi da se vlast u Srbiji ne menja na ulicama. Nešto slično je ponovio Ivica Dačić, pouzdani saveznik te opasne grupe ljudi u čuvanju vlasti po svaku cenu.

Vulin je ponovo odneo važne informacije iz Srbije u Moskvu, tražeći savete od Nikolaja Patruševa šta da se radi kad vlast počne da se prosipa po ulicama.

Sve savete je svakako preneo Šefu: to spremaju strani agenti ne računajući ruske, novinari bez kontrole vlasti i prozapadna opozicija. U isto vreme Sergej Lavrov je nagovestio "veliki prasak" na Balkanu i opasnu blizinu rata koji se po njemu neizbežno razvija iz kosovske krize.

Misli se da pred rastućim ratnim pretnjama i žarištem koje nije moguće kontrolisati, protesti protiv nasilja postaju beznačajni, a jedinstvo pod mudrim vođom, jedini put u nacionalni spas.

Na kontramitingu protiv građana Beograda, videlo se da je SNS sačinjen od trule građe, a tu lađu punu crvotočina, napustio je među prvima i njen kapetan. On je nameran da napravi nešto bolje i čvršće. Naravno, ako bude imao dovoljno vremena.

Zahteve koji su mu postavljeni pred velikom snagom protesta protiv nasilja ne namerava da ispuni. Recimo, to ide ovako: oni traže, on ne da. Osim novih pritisaka, ili broja građana na protestima koji on ne bi mogao da podnese, drugih sredstava koji bi bili uslov za vidno popuštanje i promenu naravi vladajuće klike za sada nema.

Ljudi koji su formulisali neispunjene zahteve ne odustaju od njih. Kako prolazi vreme, Vučić je sve sigurniji da ne mora da ispuni skoro ništa od toga. Postavljanje zahteva njemu, znači da njega niko ne osporava. Osporavanje je način da protesti budu usmereni na sam centar truleži.

Možda treba poslušati Lutovca i Koja: zahteve treba sažeti samo u jedan. Bezuslovan odlazak tvorca ovog pandemonijuma.

U strahu od širenja protesta u skupštini već danima traje verbalna priprema njihovog gušenja. Na čelu parlamenta je dirigovani nasilnik, koji se trudi da svoju nedopustivu pristrasnost i servilnost pokazuje sa mnogo ponosa.

Ima tamo više besprizornih branilaca svake razorne ludosti Vladara. Ali sednice su nezamislive bez ispada Milenka Jovanova, koji u logoreičnom transu donosi neopisivu mržnju i teške uvrede na račun svega drugačijeg, i sve to ga dodatno podstiče da se zaceni od besa i zanosa dok iznosi nove.

Za bolju pripremu obračuna protiv "neprijatelja predsednika, a samim tim i Srbije" zadužen je Nebojša Bakarec, glasnik apsolutne tame, naštimovan na javni govor gadniji od svega što je do sada moglo da se čuje, esencijalno zlo koje iznosi ofanzivnu filozofiju nečega što se zove vladajuća većina. Nisu to samo najteže uvrede, agresija nad društvom koje se moglo smatrati donekle civilizovanim, užasne laži koje su lako proverljive. Nego način na koji se sve to kazuje, osećaj nadmoći iz potpune praznine i beznađa.

To je javni govor ništavila i otvoreni poziv za gušenje protesta. Ali i podsticaj za slobodne ljude da izađu na svoje ulice. Ko je ovih dana imao snage da sluša Bakareca, biće na trgovima u subotu i u prstenu oko dvora, bez straha od režimskih uličnih bandi. Dovoljna je samo jedna poruka: izađi i idi. To je taj zahtev, drugi su nevažni.

(Peščanik)