Aleksandar Pavić, bivši savjetnik predsjedice RS, Biljane Plavšić, koja je u Hagu presuđena za ratne zločine, objavio je autorski tekst u kom je ustao u odbranu aktuelnog predsjendika RS-a, Milorada Dodika. 

Pavićev tekst objavljen na portal "Sveosproskoj.com" u kojem spominje i 'Slobodnu Bosnu' prenosimo u cijelosti: 

Kada na besprizornom Deutsche Welleu osvane članak sa naslovom ”Povećava se rizik od širenja konflikta na Balkanu”, možemo biti sigurni da to nije ni prognoza ni analiza ni konstatovanje stanja – već projekcija nemačkih neokolonijalnih želja i ambicija. 

Pogotovo kada se u pogon stave lokalni pijuni koji Republiku Srpsku označavaju kao ”poslednji Alamo” ruskog uticaja u regionu, a predsednika Republike Srpske kao ”diktatora” i ”fašistu”. Po rečima pukovnika Kurtza iz Apokalipse danas: ”kako se to naziva kada te ubice nazivaju ubicom”… 

U isto vreme, sinhronizovano, preko tog istog Detusche Wellea velea, izraubovani i dosadni Christian Schwarz-Schilling koristi još zapaljiviju retoriku, uz naslovni poklič: ”Dodik mora biti zaustavljen u Bosni”. Najpre poziva na ”procesuiranje” predsednika Srpske, na osnovu nedavnih ”odluka” nelegalnog i nelegitimnog ”visokog predstavnika” u BiH, a zatim i da se Dodiku pokaže ”gde su mu granice”, putem novih sankcija. (I posle se pitaju zašto ceo svet gleda da se što pre iščupa iz kandži dolarske hegemonije.) 

Sankcije, razume se, treba da nametne ”međunarodna zajednica”, koju, što se ovog kabinetskog militariste tiče, predstavljaju ”američki State Department, EU, NATO i Kancelarija visokog predstavnika (OHR)”. I niko drugi. 

Kina, Rusija, Indija, BRIKS, ŠOS… Sve to ne postoji kao međunarodni subjekat. Samo brzo propadajući politički Zapad, njegove okoštale i instrumentalizovane strukture i njegov ”poredak zasnovan na pravilima” – koje Zapad sam određuje i menja u hodu, kako mu odgovara. 

Ne postoji ta ”meka moć” koja ovakav pristup više može prodati kao privlačan i poželjan ostatku sveta. 

Ali, to nije sve. Ni Schwarz-Schilling ne propušta priliku da označi Dodika kao ”Putinovu produženu ruku na Zapadnom Balkanu”. Što je na današnjem podivljalom Zapadu zapravo šifra za ”divljač za odstrel”. I, shodno tome, toplo preporučuje recepte nekakvih ”nezavisnih intelektualaca” (a pro-NATO intelektualci su nužno ”nezavisni”) koji su se oglasili preko Slobodne Bosne: 

”Odgovor na Dodikov puzajući državni udar mora biti konfrontacija, a ne kompromis i ustupci… Korišćenje policijskih snaga, snaga misije EUFOR Altea ili upotreba tzv. over-the-horizon snaga NATO, moralo bi hitno da se razmotri, pre svega slanjem interventnih trupa na geostratešku najbitniju lokaciju: distrikt Brčko. Dodik neće stati dok ne bude zaustavljen.” 

Dakle – ”konfrontacije” jednostavno ”mora biti”, kako nam nemački politički establišment poručuje preko Deutsche Wellea. Uostalom, ujedinjena Nemačka drugačije ni ne ume. 

Ništa manje ratnohuškački ne nastupa ni Alicia Kearns, poslanica u britanskom parlamentu i predsednica parlamentarnog Odbora za spoljnu politiku, koja crta metu na Srpskoj pravoslavnoj crkvi optužbama da se oružje koje se kolima hitne pomoći navodno švercuje preko administrativne linije ”istovaruje u pravoslavne crkve” na Kosovu i Metohiji. 

Sistematski se razvija kriza čiji su okidač bila dva masovna ubistva u Srbiji početkom maja. Kurtiju se, uz najmekše moguće verbalne packe kolektivnog Zapada, dozvolilo da maksimalno poveća represiju protiv srpskog naroda na severu KiM. Paralelno s tim, izvršena je izmena pravila odlučivanja u Ustavnom sudu BiH na način koji je očigledno bio sračunat na izazivanje reakcije Republike Srpske, koja bi, opet, nužno izazvala reakciju ”međunarodne zajednice”. 

Uz sve to, na ulicama Beograda su prvobitno spontane građanske demonstracije, koje su usledile nakon drugog masovnog ubistva, preotete od strane eksponenata te iste ”međunarodne zajednice”, i pretvorene u sredstvo pritiska za vanizborno ubacivanje prozapadnog elementa u strukture vlasti, i (pre)oblikovanje medijske scene u pravcu uspostavljanja pune zapadne dominacije i, kako je nedavno najavio vlasnik Pinka, proterivanja ”proruskog” pogleda na svet sa medijske scene. 

A kada je već reč o okidaču ove nove krize, vredi se podsetiti na nedavno upozorenje predsednice Saveta Federacije Rusije: 

”Ali takođe je potrebna profesionalna procena onoga što se dogodilo, temeljna istraga bezbednosnih organa o tome da su se dva tragična događaja u Srbiji dogodila u intervalu od jednog dana, proučavanja kontakata ubica-psihopata, posebno na društvenim mrežama i ‘darknetu’, da bi se odgovorilo na pitanje da li je ono što se dogodilo rezultat upotrebe tehnika neurolingvističkog programiranja, koje aktivno koriste zapadne obaveštajne službe.” 

Čak i bez takvih dokaza, i golim okom nije teško videti da je početkom maja u Beogradu i okolini pokrenuta jedna opsežna zapadna specijalna operacija, čiju sledeću fazu upravo najavljuju, odnosno projektuju novi-stari nemački i britanski jahači apokalipse.