Piše: Nebojša Todorović (Nova.rs)

Možda i najveći problem srpskog fudbala i domaćih klubova – nikada tokom sezone, u godinu ili više dana ne odigraju utakmicu kao što je ona koju je Crvena zvezda imala na gostovanju Mančester sitiju.

I to je jednostavno tako. Surova istina o fudbalu na nekom drugom, višem, teško prepoznatljivom nivou. Zato je i rezultat 3:1, i pored Zvezdinog vođstva na poluvremenu usred Mančestera, dobar.

Nije odličan, nije fantastičan, nije nešto što će se ne znam koliko pamtiti, ali… Malo ko se od navijača crveno-belih nije pribojavao utakmice sa prvakom Evrope na startu Lige šampiona.

Kada je portugalski sudija Žoao Pedro Pinjeiro označio kraj prvog poluvremena na „Etihadu“, osetio sam da mi je potreban odmor. Kao da sam ja igrao i trčao, iako sam bio zavaljen u fotelju pokraj televizora.

Umorio sam se od gledanja…

Deluje i da je samo praćenje utakmice 1. kola G grupe Lige šampiona bilo iscrpljujuće. Verovatno je bilo isto i na stadionu, ali kao da sam iz dnevne sobe „jurio“ fudbalere Mančester sitija i fizički pratio sporadične kontre crveno-belih.

Ne radi se konkretno o tome da engleski i evropski prvak igra fudbal barem dva-tri nivoa iznad srpskog šampiona, već i mnogi drugi jači protivnici deluju inferiorno protiv čete Pepa Gvardiole.

(Foto: EPA)

Zato je vođstvo gostiju na poluvremenu delovalo neverovatno… Jer, kada Rodri i družina iz sredine krenu u napad, deluje kao da ne znaš koga pre da čuvaš.

Čak je i levi bek Sitija, Serhio Gomez, konstantno igrao kao levi krilo, holandski štoper Nejtan Ake je igrao sve druge pozicije ispred svoje, jer je gotovo sve vreme bio na protivničkoj polovini.

Da ne pričamo o ostalim majstorima fudbala poput Hulijana Alvareza, Fila Fodena… Kad ubrzaju u ofanzivi to deluje zastrašujuće i neuhvatljivo, ni rukama, ni nogama. Zvezdin Milan Rodić čak nije mogao ni da sruši koga je hteo kako bi sprečio napad, jer je brzina fudbala igrača Sitija nešto izvan domašaja srpskih ekipa. I ne samo srpskih.

Koliko god su sada mogli da se izmere sa najboljima, to što tokom sezone u prvenstvu i Kupu nemaju nijednu takvu utakmicu dovoljno govori, pa čak ni derbi nema taj tempo fudbala. Ni približno. O tome je govorio i Barak Bahar, jer je intenzitet nezamisliv na nekoj drugoj utakmici van elitnog takmičenja.

„Nikada ne volim da izgubim. Odličan su tim, imaju izuzetne igrače. Rano smo primili gol i posle je bilo teško da održimo tempo, jer nikada ne igramo u ovakvom tempu u našoj ligi“, objasnio je Bahar srž problema.

Čak i kada je Osman Bukari, Zvezdin najbrži fudbaler, probao da pobegne u kontrama, bez problema bi ga stizali – osim kod onog neuhvatljivog pasa Mirka Ivanića za 0:1 na semaforu.

Sve ostalo je delovalo kao da su igrači u svetlo plavim dresovima u petoj brzini, a gostujući zaglavljeni u trećem stepenu prenosa i menjač im nikako ne da u četvrtu.

Surove brojke kažu sledeće – Siti je imao 104(!) napada, Zvezda 14. Ukupno pokušaja 37:3 za „građane“. U kornerima je bilo 12:0 za branioca titule evropskog prvaka. U odbranama 13:1 za Zvezdu. Posed je iole podnošljiv, ako je rival Siti, 70-30 za prvaka Evrope.

Nisu Baharovi izabranici bili pretrčani u tolikoj meri koliko je izgledalo, jer su domaćini pretrčali 117,4 kilometara, a gosti 115,4 km. Poređenja radi, kada je Pari Sen Žermen 2018. godine s Leom Mesijem, Kilijanom Mbapeom, Anhelom di Marijom i stalim asovima pobedio Zvezdu sa 6:1, statistika u napadu bila je 71:21.