Prirodu bliskosti između A. Vučića i M. Dodika nije moguće pouzdano odrediti. To je neka vrsta bratske autoritarne koalicije, pri čemu je čežnja za druženjem zajednička uz međusobni prezir koji je deo čežnje. Ne znajući ko kome više treba, bivaju viđeni kao groteskni dvojac u svim okolnostima koje sami uporno stvaraju.

U Srbiji je Dodik težak, ali često viđen gost. Ili možda domaćin, jer Mile se dobro skućio i ovde i tamo, ima ga podjednako na dve strane, pa je sklon da podigne svoj glas na Srbijance kad mu nisu po volji, a uglavnom nisu. Gde god krene on je u svojoj kući: stanuje i glasa na obe adrese u obe države gde živi i uvek je pripravan da pruži medveđu uslugu bratu Aleku. Njegova sirova filozofija etničkog ravnanja u kojoj Srbijanci ne razumeju istinske Srbe, drži ga kao agresivnog poslovođu projekta za emotivno, vrednosno i teritorijalno ujednačavanje srpskog sveta. U toj distopiji vođa može da bude samo jedan i zna se koji je taj, piše Ljubodrag Stojadinović za Peščanik.

Druženje između vođe i poslovođe dovodi do mnogih nedoumica koje ostaju nerazrešive: kako uopšte njih dvojica stignu da se sreću toliko često i zbog čega to čine? Mnogi njihovi bliski susreti su objektivno nepotrebni, nelogični i nedovoljno objašnjeni, mada je Mile ovde ostavio mnoge prljave tragove. Pri demonstracijama tokom vanrednog stanja 2020. njegove legije su pomagale neprijateljsku Vučićevu policiju koja je brutalno prebijala Beograđane. Mnogi Miletovi ljudi su tada prvi put videli Beograd, tukli ljude po ulicama i onda bili odvezeni među bolje Srbe.

Tada je Mile rekao da neće dozvoliti da se silom ruši vlast. Pomogao je pobratimu da se održi, deleći osećanja o državi koju on toliko voli i neprekidno je ima u mislima.

Za nekoliko godina više puta je najavio otcepljenje od BIH, preteći da će Republika Srpska to svakako učiniti prvom zgodnom prilikom. Ionako je BIH neprirodna i besmislena tvorevina.

U tome nije imao jasnu podršku vođe, koji je javno priznavao integritet Bosne i Hercegovine. Ali je izostanak te podrške nadomešten njenim praktičnim potvrđivanjem: Srbija će stati uz Dodika u svim okolnostima za koje on smatra da su presudne za njegov opstanak, što je jednako opstanku Republike Srpske.

U svojoj vladavini u RS, Mile bez zadrške ispoljava grubu autoritarnost, uz javne uvrede i pretnje protivnicima.

Mile ume da zapeva kad je uveren da je u nečemu pobedio. Omiljeni pevač Mitar Mirić, omiljena pesma: Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine! Pred mikrofonom dok peva o nemoći sudbine pred njim, Mile izgleda kao nevoljnik koji zbog nečega jauče, tražeći pomoć.

Tokom decembarskih izbora ponovo se našao na usluzi svom intimusu i neformalnom gospodaru. Građane Beograda, ogorčene zbog iznenadne invazije braće koja nisu imala dobre namere, Mile je oštro ukorio i pripretio: onima koji mrze Srbe iz RS, nikada nećemo oprostiti!

Tu pretnju je izrekao pred svojim vrhovnim saborcem u raspodeli srpskog rodoljublja, koji mu nije zamerio na tako primitivnom ispadu. Mile se sve češće ogledao u ulozi političkog međeda i strašila koje je za svoje dnevne potrebe dresirao lično A. Vučić.

Uz sva zla koja čine ili su na njih tek spremni, ovu dvojicu odlikuje potresno odsustvo smisla za humor. Svaki pokušaj bilo koga od njih da bude duhovit, okončava se u jadnom duhovnom bezizlazu i nelagodi koja nastaje potom. Podanici se smeju uz teške napore i savladavanje mučnog osećanja da su po svojim misaonim sklopovima ortaci u tiranstvu obična debla. To je inače opšte pravilo, bez izuzetka i u ovdašnjem mučnom primeru.

Mile je nedavno slavio rođendan, godine koje je navršio ne određuju suštinu slavlja. Za tu priliku A. Vučić se otvorio, i kupio svom partneru aparat za kokice. Potrebno je samo da slavljenik nabavi kukuruz, uključi spravu i čeka eksplozije zrna u bele pahuljice.

Neki smatraju da je A. Vučić pokušao da se našali, tačnije da malo zajebava Mileta, koga nije teško zajebavati. Ali, vođa srpskog sveta je ipak mislio ozbiljno: zabava za prijatelja, ležerno kljuckanje u dokolici, ubijanje vremena kad nisu zajedno.

A uglavnom su zajedno. Tada će zajedno da troše kukuruz koji pucketa i da malo ćute ako je to moguće. Međuobrok za odmor debelih boraca jagnjećih i krmećih odreda. Kokice smiruju, to je darodavac imao u vidu kad je birao dar za slavljenika. To je aparat koji ima budućnost. Mogu da kokaju i kad popadaju.

Oni koji bolje poznaju ovaj nelogični vladarski par, tvrde da se ta braća u stvari ne podnose. Moraju da se trpe poput dva nesrećnika koji se spasavaju oslonjeni jedan na drugoga. Niko osim njih dvojice nije u stanju da razume bilo koga od njih dvojice.