Lider Građanske i liberalne Srbije (GLAS!) Nemanja Milošević govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji, potezima predsjednika Srbije Aleksandra Vučića vezanim za lobiranje protiv Rezolucije o genocidu u Srebrenici, te upozorio na poteze režima u Beogradu i Banjoj Luci uz podršku Srpske pravoslavne crkve.

NEMANJA MILOŠEVIĆ

Kako komentirate ono što u posljednjih mjesec-dva dana radi predsjednik Srbije Aleksandar Vučić po pitanju Rezolucije o genocidu u Srebrenici koja će se naći pred Glavnom skupštinom Ujedinjenih nacija u New Yorku. Čega se zapravo plaši Aleksandar Vučić, znamo li da u Rezoluciji nema ni slova o „genocidnom narodu“, a uopće se ne spominju Srbi i srpski narod?

- Ono što Vučić, uz "muzičku" pratnju Dodika i vrha SPC, radi poslednja dva meseca po pitanju Rezolucije o genocidu u Srebrenici je klasičan naprednjačko-radikalski vodvilj. Političko šibicarenje je jedina disciplina u kojoj Vučić pliva kao riba u vodi. Kao i uvek, on pokušava da kroz jednu temu dobije nekoliko poena. Pre svega, prikazuje se ošamućenoj od tamjana srpskoj javnosti kao branilac srpskog naroda i države, sam protiv svih, knez Lazar 21. veka. S druge strane, uspešno skriva prave krivce, ideologe i podstrekače na krvavi rat devedesetih, iza čitavog srpskog naroda i države.

Kao "najbolji student Pravnog" trebalo bi da zna da kolektivna krivica ne postoji, ali postoji kolektivna odgovornost.Vučić bi kad je reč o ratnim zločinima da podeli odgovornost sa čitavim narodom, a kad je reč o Meklaren Mercedesu onda ga vozi samo Vučićev kum, ne i čitav srpski narod. On se jednostavno plaši da na svojim vašarskim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću neće moći da defiluju osuđeni i neosuđeni ratni zločinci koji srpskim građanima ispredaju najneverovatnije teorije zavera, nažalost, istovetne onima iz devedesetih godina prošlog veka.Plaši se sopstvenih izjava "sto Muslimana za jednog Srbina", plaši se nalepnice sa imenom Ratka Mladića kojom je prelepljivao tablu sa nazivom ulice Bulevar Zorana Đinđića. Plaši se da njegove falange neće moći više da ruže zgrade crtajući murale ratnim zločincima. Plaši se za svoj režim, plaši se za nemogućnost sprovođenja propagande kojom eutanazira srpske građane. On i njegov režim se imaju za šta plašiti. Srpski narod tačnije srpski građani i država Srbija nemaju čega da se plaše.

Koliko je važno za srpski narod da se usvoji Rezolucija o genocidu u Srebrenici?

- Trebalo je da Srbija pokrene ideju o donošenju Rezolucije, da bude prvi njen sponzor. To je važan korak u procesu suočavanja sa prošlošću ali i kreiranja kulture sećanja. Važno je da se krivica individualizuje, ali i da se jasno distancira od režima koji su oličavali Slobodan Milošević i Vučićev politički otac Vojislav Šešelj. U saopštenju moje političke organizacije GLAS!Građanske i liberalne Srbije apostrofirali smo misao Marka Miljanova da je "junaštvo zaštiti sebe od drugoga a da je čojstvo sačuvati drugog od sebe".  I to ne smemo nikad da zaboravimo. Takođe, postavili smo i pitanje ukoliko mi ne priznajemo tuđe žrtve, kako očekujemo da iko, ikada i igde prizna naše žrtve.

Na Kuli Beograd osvanule su poruke predsjednika Srbije koji je identičnu poruku koja glasi „Mi nismo genocidan narod“ nešto ranije objavio na društvenim mrežama. Uslijedile su brojne reakcije građana koji nisu krili razočarenje takvim scenama u glavnom gradu Srbije. No, takvu vijest niste mogli pročitati u medijima u Srbiji. Je li Srbija pod Vučićevom vlašću dotaknula dno kada su u pitanju ljudska prava i sloboda medija?

- Ljudska prava i sloboda medija nisu dotakli dno u Srbiji, oni su probili dno i nalaze se u ponoru čiji kraj se ne nazire. Vučić je od srpske medijske scene napravio jeftini seoski vašar  u  čijem središtu se nalazi dragstor ispred koga sedi grupa pijanaca i zgubidana koji svima na vašaru objašnjavaju svaki aspekt njihovog života. Ljudska prava su u Srbiji medijski ukinuta i sada postoji samo naprednjačko pravo, ljudi nek se snađu. 

Poznata je Vučićeva uloga za vrijeme rata, kada je, između ostalog bio i Miloševićev ministar informiranja, a svojim zapaljivim govorima poput onoga „sto Srba za jednog muslimana“. Vučić je učio od najgoreg, što Slobodan Milošević svakako jeste. No, je li učenik nadmašio učitelja?

- Vučić je nadmašio i Gebelsa, i Šešelja i Miloševića. Milošević je imao iza sebe realnu fizičku silu u vidu vojske, policije, paravojnih formacija i tajne policije. Vučić nema tu fizičku moć, susedi u regionu su vojno ojačali, a NATO je svuda u komšiluku. Međutim, Vučić je izuzetno vešt i posvećen manipulator i tu niko ne može da se meri sa njim. Uspešno žongilira sa nekoliko loptica u rukama i nažalost, neće se tako brzo desiti da ispusti ba jednu lopticu.

U isto vrijeme, vlast u bh. entitetu Republika Srpska poziva građane da na dan glasanja o Rezoluciji u New Yorku okače srpske zastave na balkone i prozore te na taj način iskažu protivljenje usvajanju dokumenta, a zanimljivo je kako je i patrijarh SPC Porfirije nedavno skupa s Vučiće i Dodikom negirao genocid i hrabrio Vučića pred put u New York. Kakva je uloga Srpske pravoslavne crkve u najnovijem podizanju tenzija u regionu?

-Pored kačenja zastava na dan glasanja, predložio bih da se širom Republike Srpske sa razglasa pušta izjava Milorada Dodika u kojoj decidno tvrdi da je u Srebrenici bio genocid, u vreme kad se borio da zasedne na stolicu vlasti. Što se tiče uloge SPC, od uvođenja višestranačja do danas , ne mogu naći lepu reč ili gest koji bih mogao izdvojiti kao pozitivan. GLAS! Građanske i liberalne Srbije se zalaže za deklerikalizaciju srpskog društva koje je potonulo u etnofiletizam.

SPC se bavi svim pitanjima osim pitanja vere i ljudske duše. Ona se bavi vraćanjem Srbije i srpskih građana u Srednji vek. SPC nameće svetosavlje kao totalitarnu verziju etnofiletizma, agresivno i beskompromisno, uz potpunu saglasnost Vučićevog režima. Ta politika karakteriše stalno podizanje tenzija u regionu, imajući u vidu predstavu o velikoj srednjevekovnoj srpskoj državi koja uključuje i Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu. Sad samo čekamo da se iskažu pretenzije prema Halkidikiju, ipak je ta teritorija bila u sastavu Dušanovog carstva.

(M.I.)