Amerikanci u BiH imaju i svoje strateške interese, a među njima je gradnja Južne plinske interkonekcije, ali i nesumnjiv interes u projektu otvaranja nalazišta litijuma kod Lopara na području entiteta RS.

Bez obzira na argumente zašto je projekat rudnika litijuma potencijalno problematičan, u kontekstu čisto američkog interesa koji je u pozadini te priče, zanimljivo je pratiti kako su čak dva projekta iza kojih stoje Amerikanci na klizištu političkih turbulencija.

Prvo, projekat Južne interkonekcije je u potpunosti zaleđen u Parlamentu FBiH, nakon što je Vlada FBiH po formiranju vlasti u aprilu prošle godine taj zakon povukla iz procedure, pravdajući to potrebom za doradu i političkim konsenzusom.

A politički konsenzus koči HDZ, odnosno lider te stranke Dragan Čović koji ne želi prihvatiti da operater za uvoz plina bude BH Gas, već traži osnivanje novog preduzeća sa sjedištem u Mostaru.

Čović je tako u insistiranju za novim preduzećem istakao da ne žele Sarajevu prepustiti kontrolu nad plinom, insinuirajući da bi se iz glavnog grada navodno mogao i zavrnuti plin. Na stranu što je takva ideja pa gotovo i neizvodiva, jer plin u svakom slučaju mora proći kroz Hercegovinu pa nije jasno kako bi Sarajevo imalo svu kontrolu, ali lider HDZ-a je u ovom kontekstu ušao u sukob i sa Amabasadom SAD-a.

-Kao što je državni sekretar Blinken rekao, plinovod Južna interkonekcija je ključan za energetsku sigurnost Bosne i Hercegovine. Ovaj projekt je od suštinskog značaja za okončanje potpune ovisnosti BiH o Rusiji za prirodni plin. Sjedinjene Države su dosljedno pozivale Vladu i Parlament Federacije BiH da podrže i usvoje verziju Zakona o Južnoj interkonekciji koju je usvojio Predstavnički dom FBiH u decembru 2021. Nažalost, od tada Parlament Federacije BiH nije uspio ostvariti napredak u pogledu konačnog usvajanja zakona. Odbijanje izdavanja urbanističke saglasnosti za ovaj projekt od strane Federalnog ministra za prostorno uređenje je također razočaravajući.

Iako HDZ BiH kaže da podržava Južnu interkonekciju, njihovi postupci odugovlačenja projekta u Vladi i Parlamentu Federacije sada stvaraju rizik od podrivanja energetske sigurnosti BiH, pomažući Rusiji da zadrži svoj monopol na snabdijevanje plinom. Međunarodno finansiranje projekata sa fosilnim gorivima je u opadanju, a Bosni i Hercegovini se zatvara prozor za realizaciju ovog strateški važnog projekta – kazali su za Hayat iz Ambasade SAD-a.

Podjetimo, i ranije je državni sekretar SAD Blinken u pismima osudio Čovića zbog opstruiranja „kritičnog projekta. Njegovi zahtjevi za novom, etnički hrvatskom kompanijom, rekao je, "dvostruki su, ekonomski neodrživi i ugrožavaju cijeli projekt".