Piše: Boris VARGA (Al Jazeera) 

Ukrajinska vojska je napala Rusiju. Sve se odigralo iznenadno, bez ikakve najave i procene analitičara. Dok je ceo svet pratio kako se Ukrajina, već izmorena i sa daleko ograničenijim resursima u ljudstvu i tehnici, bori i daje otpor masovnoj ruskoj najezdi, posebno u Donjeckoj oblasti, plavo-žute oklopne jedinice šokantno su udarile Putina direktno u čelo.

Dobro opremljene Oružane snage Ukrajine probile su prvu liniju ruske odbrane u Kurskoj oblasti, zauzele naseljena mesta, svakim danom zauzimajući sve veću teritoriju. Traje evakuacija hiljada ruskih civila.

Sličan sadržaj na mrežama ukrajinskih vojnika pojavio se i iz Belgorodske oblasti, a napadi su izvedeni dronovoma po vojnom aerodormu u Lipetskoj oblasti, koja je 300 km od ukrajinske granice.

Teško je reći kakve su sve ciljeve sebi postavili Ukrajinci, ali prvi rezultati te rizične operacije već su vidljivi. Kako bi ostavio utisak da kontroliše situaciju, Vladimir Putin je javnim sastankom vrhuške pokušao da smiri javnost. U pogranične tri regije – Belgorodskoj, Kurskoj i Brjanskoj uveden je blaži režim antiterorističke operacije, a ne ratno stanje.

Međutim, upravo su reakcije ruskih vlasti ostavile suprotan utisak. Ukrajina je pokazala da ruska vojska ne kontroliše granicu, da više dana ne može da zaustavi prodor ukrajinske armije i da se ruski vojnici predaju. Da u ruskom pograničju vlada nestabilnost, strah i haos.

Smanjiti pritisak na ukrajinskom frontu

Ovo je drugo poniženje ruskog predsednika Putina na teritoriji Ruske Federacije, nakon prošlogodišnje vojne pobune Jevgenija Prigožina. U stvari, lider Vagnerovaca je prvi ukazao na to da je Putin najranjiviji upravo na svom terenu. Brzo se krećući oklopnim transporterima prema Moskvi i stavljajući pod svoju kontrolu južne pogranične delove Rusije, Prigožin je naterao Putina na pregovore.

Zapadni izvori tvrde da su ruske obaveštajne službe ranije informisale generala Valerija Gerasimova da Ukrajina sprema napad na Kursku oblast, ali da je načelnik generalštaba to upozorenje ignorisao.

Osim diskreditacije ruske vojske, generala i samog predsednika Putina, jedan od ciljeva ukrajinskog napada na ruske pogranične oblasti je preventivni udar kako bi se sprečila ruska akcija na severu Harkovske oblasti.

Ambicioznije varijante su ukrajinsko zauzimanje ruskih teritorija zarad budućih mirovnih pregovora. Uzdrmati pozicije i oslabiti pouzdanost ruskog predsednika u Rusiji i pred stranim saveznicima, posebno Kinom. Pokušati stvoriti novu realnost ubrzanja završetka rata, obustaviti napad, inicirati povlačenje obe vojske i omogućiti razmenu teritorija.

Kao o jednom od ciljeva, govori se o ukrajinskom pokušaju zauzimanja Kurske nuklearne elektrane. Međutim, prerane su sve te procene i neizvesno je kakve će ta akcija visokog uloga imati posledice za Ukrajinu.

Najrealniji cilj ukrajinskog napada na Rusiju je pokušaj da se smanji ruski pritisak na ukrajinskom frontu. Ruska vojska će morati da reaguje, razmotri sve linije odbrane i uopšte ponovo preispita taktiku vođenja rata. Pojedini delovi, koje su Rusi u Ukrajini okupirali, mogu postati osetljiviji za ukrajinski novi kontranapad.

Smjene u ruskom vojnom vrhu bit će neminovne.

Iznenađenja i nagli zaokreti

Od samog početka, rat u Ukrajini je pun iznenađenja i zaokreta. Faktor iznenađenja važniji je za Ukrajinu, koja ima ograničene resurse u ratovanju i treba očekivati da će Kijev i dalje pribegavati šokantnim potezima.

U ruskom neuspelom blitzkrieg pokušaju zauzimanja Kijeva, ruska vojska doživela je fijasko i poraz. To je bitno uticalo na podizanje morala Ukrajine, njene vojske, pa i pružanje podrške zapadnih saveznika.

Iznenađenje i nagli obrt na frontu bio je kada su Oružane snage Ukrajine počele da probijaju linije okupacije u Harkovskoj oblasti i proteruju rusku vojsku koja je napuštala oklopne transportere i sramno bežala.

Međutim, iznenađenje za Ukrajinu i Zapad bila je brzina kojom je Rusija prošle godine prešla na vojnu ekonomiju, utvrdila jaku odbranu okupiranih teritorija i izvršila kontranapad.

Dok zvanični Kijev mudro ćuti o svom pohodu, SAD i EU su odmah izjavili da Ukrajina ima pravo da se brani, čime su iznenađujuće odlučno odobrili napad na nepouzdanu nuklearnu silu, od čijih raketa sve vreme strepe.

Ima i Rusija svoje glavno tajno „iznenađenje“, maše njime i preti od samog početka rata. U svakoj krizi, Putin metaforički plaši, a Medvedev direktno preti atomskim bombama. Jedino bi bilo pravo iznenađenje ukoliko bi ih iskoristili, ali to nikako ne odobrava glavni savezik Moskve – Kina.

Ako se oduži rat u Ukrajini, dugoročno iscrpljivanje na frontu najviše će ići na ruku Rusiji. Američki predsednički izbori, također, donose veliku nepovoljnu neizvesnost po ukrajinsku stranu, zato se i žuri sa pozicioniranjem.