Ta strahota koja se desila u Novom Sadu 1. novembra je bila kap koja je prelila čašu narodnog nezadovoljstva. Niko nije očekivao da će se studenti tako veličanstveno podići, zabarikadirati na svojim fakultetima i pokazati kakvu jasnu volju, ciljeve i zahtjeve uspostavljene ovoj vlasti imaju. Ali to vam je omladina, ona traži svoje mjesto pod suncem, svoje pravo na slobodu, na mišljenje, i stav, rekao je historičar Milan St. Protić.

„Vi vidite da u toj novoj generaciji ima toliko jasnoće u mislima i držanju da smo svi time očarani i oduševljeni. To znači da ova zemlja ima budućnost. I kolika god da je presija ove vlasti i ispiranje mozgova na sve načine, mladi idu svojim putem i nemaju zadrške kad krenu. Nadam se da ih ništa neće poremetiti jer vreme koje ide pripada njima, toj deci koja danas blokiraju svoje fakultete i traže da se Srbija menja“, naveo je St. Protić na televiziji N1. 

On je objasnio da kada jedna vlast postane toliko bezobrazna i osorna, kada misili da je uvijek i o svemu upravu, da joj je sve dozvoljeno i svako sredstvo opravdano onda se dešavaju strahote.

„Prva, druga… peta strahota. Sve se to skupi i eksplodira u jednom trenutku. I posle Ribnikara i sela kod Mladenovca, litijuma, krađe i zloupotrebe izbora, kad je došla ta zlokobna nadstrešnica u Novom Sadu, puklo je ljudima pred očima. I to, naravno, prvo mladima koji su suočeni sa jednom realnom grozotom i nisu mogli ništa drugačije“, navodi St. Protić.

Kaže da se sada jasno vidi da je mladima sve bilo jasno ali da to do sada nisu artikulisali i javno rekli.

„Jasno im je da se uništava obrazovanje, da diplome koje se stiču ne vrede ništa, da postoje privatni fakulteti gde se poklanjaju diplome. Jasan im je pokušaj da se dovedu strani univerziteti koji će imati posebno mesto u obrazovnom sistemu i to sve utiče. Mladi drže do sebe, kao i svi mi kad smo bili mladi. Smetalo nam je kad nas neko ponižava. I kada im vlast to radi i šalje poruku da škola ne vredi ništa, da nije potrebno znanje već da je važna stranačka legitimacija ili rođačka veza, prirodno je da do bunta dođe“, objašnjava Milan St. Protić.

Historičar navodi da takav revolt omladine vodi do suštinske promjene u zemlji.

Dalje kaže i da uprkos tome što su njihovi ljudi (vlast) postavljeni za dekane i rektore na mnogim državnim fakultetima, da je želja da se podigne glava, i da se narod uspravi i ne pristaje više na isto, nepobjediva.

„I koliko god režim delovao moćno, u odnosu na studente, ne može im ništa. Ne može ništa ni građanima. Potreban je sada svaki otpor. Ogorčenje koje se izliva treba da se sjedini i da sve kulminira generalnim štrajkom. To je put da se zemlja iz temelja menja. I na tom putu sada, najviše nedostaje liderstvo i artikulacija tog svog nezadovoljstva. Opozicija se pojavi, bude u prvom redu i onda nestanu. Nema ih na ulicama i ne uspevaju da to narodno nezadovoljstvo artikulišu“, objašnjava Protić.

Komentarišući napade, targetiranje i zastrašivanje studenata historičar podsjeća da su sve to stvari koje je radio i Slobodan Milošević.

„I Milošević nije umeo da se nosi sa studentima. I tada su nazivani izdajnicima, starnim plaćenicima. I to ista ruka radi i sada. Ali kod Slobodana je tada tako nešto bilo neuspešno, a tek danas. Niko više ne veruje u to. Isto tako, to što rade Zlatku Kokanoviću i njegovim drugovima dokaz je da se vlast pogubila, da primenjuje ogoljenu diskriminaciju da bi im zagorčala život upravo zloupotrebom vlasti koju imaju u rukama. E to mora da se iskoreni u ovoj zemlji. Vlast prva mora da poštuje zakone i svojim primerom pokazuje građanima kako se to radi“, rekao je historičar St. Protić. „I to je dokaz da je ovde slobodarski duh neuništiv. Dogodi se kad se najmanje nadamo a deca su pokazala da su pametnija i otresitija od svojih roditelja. I ulazak fakulteta u blokadu izgleda kao lančana reakcija i dobro bi bilo da se pridrži još više fakulteta u tome. Ali ja se pitam, gde su privatni fakulteti? Gde su deca sa tih fakulteta? Ja sam pobornik svega privatnog, osim školstva. Pobornik sam jedino državnih škola“, navodi Protić.