Piše: Tomislav MARKOVIĆ (Žurnal)

Studentski protesti i blokade nezaustavljivo se šire Srbijom. Više od 20 fakulteta nalazi se u blokadi, na njima se ne održava nastava, a studenti su zauzeli prostorije i tamo borave non-stop, spavaju, uče, obraćaju se javnosti, izlaze na proteste i čekaju ispunjenje zahteva. Studentska pobuna počela je mesec dana nakon obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je 15 ljudi izgubilo život.

Sve je počelo na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kada su studenti izašli da odaju poštu poginulima, u miru i tišini. Srpska napredna stranka poslala je svoje siledžije na studente, da ih vređaju, provociraju i fizički napadnu. Nakon tog napada, studenti su blokirali fakultet, zahtevajući da policija podnese krivične prijave protiv batinaša koji su ih tukli. Takođe, studenti zahtevaju da, ukoliko se utvrdi da se neka od ovih lica nalaze na javnim funkcijama, odmah budu razrešena dužnosti.

Lančana reakcija

Potom su studenti blokirali zgradu Rektorata beogradskog univerziteta, Filozofski i Filološki fakultet. Potom je krenula lančana reakcija, blokirani su svi fakulteti prirodnih nauka, Hemijskog, Biološkog i drugih, Fakultet političkih nauka, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Pravni... Pridružili su se studenti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu sa blokadom, a blokirani su i Pravni, Prirodno-matematički i Akademija umetnosti. Usledile su blokade fakulteta u Nišu i Kragujevcu. I to nije kraj, najavljene su blokade na još nekim fakultetima, teško je više i pobrojati ko je sve u blokadi.

Pored navedenog zahteva, pobunjeni studenti traže objavu celokupne dokumentacije koja se tiče rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu, odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima, procesuiranje svih odgovornih za pogibiju 15 ljudi i teške povrede dvoje ljudi, te povećanje budžeta državnih fakulteta za 20 posto. U tome ih podržava većina profesora, ali i neki članovi uprave, bunt se širi i raste iz dana u dan.

Studenti su do skoro bili prilično pasivni, a sad su se svom silinom aktivirali, demonstracije ovakvih razmera nismo videli još od devedesetih. Pojavili su se neki mladi, pametni, obrazovani, kulturni, solidarni ljudi koji govore umno i elokventno, znaju tačno šta žele i ne nameravaju da popuste dok to ne dobiju. Njihov protest ima konkretne zahteve vezane za pad nadstrešnice i sve što se događalo nakon toga, ali svesni su širih društvenih i političkih implikacija svoje pobune.

Pravna država i slobodno društvo

Studenti razmišljaju o dobrobiti celog društva, o budućnosti ove zemlje, o opštem dobru, duhu slobode, pravdi i probuđenoj savesti. Student druge godine Hemijskog fakulteta Ranko Matejić objasnio je suštinu pobune: “Nama je važno da svojim akcijama probudimo građane da misle o društvu u kome žive, da ih motivišemo da se priključe našoj inicijativi i da nas podrže u bilo kojem obliku. Jer, mi treba da gradimo budućnost u kojoj ćemo da živimo”. I dodaje: “Mi izražavamo želju za boljim društvom i životnim uslovima. Nećemo obećanja i lepe reči. Hoćemo da se to konačno konkretizuje kroz pravnu državu i slobodno društvo”. 

Studentkinja Anđela Jeremić iz Niša govorila je kako sve ovo predugo traje, pre svega atmosfera nasilja u društvu, institucije koje ne rade svoj posao, Gostujući u “Utisku nedelje”, Jeremić je rekla: “Mislim da ti ljudi koji su stradali kada se obrušila nastrešnica nisu zaslužili da mi ćutimo... Mi smo ćutali na razne stvari, ali mislim da zaista, smrt petnaestoro ljudi ne sme da... Jednostavno ne smemo dozvoliti da ćutimo na to. To je nešto što treba da nas pokrene i da kažemo dosta je više! Mi imamo strah i mi znamo da nas čekaju posledice, za sve što radimo i što ćemo raditi, ali ovo društvo zaslužuje bolje”.

Prepričavala je i razgovor sa studentskog plenuma, gde su razgovarali o tome za koga se bore: “Jer, i mi smo već stariji. Ono za šta se borimo treba da ostane mlađoj deci od nas. Novim generacijama da bude bolje”. Jedan od lajtmotiva koji studenti često navode kao razlog za protest jeste to što ne žele da napuste svoju državu, što žele da ostanu u Srbiji i bave se svojim poslom, ali u drugačijem poretku, demokratskom, pravednom i slobodnom.

Tabloidna kampanja

U senci duge vladavine Aleksandra Vučića pojavila se generacija mladih koja zahteva uređen sistem, pravnu državu, slobodno društvo, odgovornu vlast, borbu protiv korupcije. Ukratko – sve ono što nikad u životu nisu videli, niti osetili u zemlji u kojoj su rođeni. Studenti koji danas blokiraju fakultete i traže drugačije društvo imali su između sedam i 12 godina kada je Vučić došao na vlast. Ništa drugo osim naprednjačke obesti, otimačine, nasilja i zla nisu imali prilike da vide. Čak ni kako se održavaju slobodni izbori sa neizvesnim ishodom, ili kako se na biralištima menja vlast. Deca bi da vide i nešto drugo osim ovog zla i naopakog u kojem već predugo životarimo.

Naprednjački režim deluje kao da nema adekvatan odgovor na studentski bunt. Režimski mediji pišu klasične difamacije i laži, vode kampanje mržnje, služe se izmišljotinama kako bi diskreditovali studente, ali to valjda više nije ubedljivo ni najbezumnijim članovima SNS-a. Mislim, čak ni najveći kreten ne bi mogao da poveruje kako studente finansira hrvatska obaveštajna služba, e da bi rušili državu i predsednika. Onomad su tabloidi tvrdili, mrtvi hladni, da pomenuta služba angažuje srpske poljoprivrednike kao špijune. Takvi tekstovi nisu više ni klasično tabloidno smeće, primereniji su “Zoni sumraka”, “Trećem oku” i sličnim magazinima za paranormalne pojave.

Za još glupljim falsifikatom posegao je predsednik Srbije, što dovoljno govori o njegovoj pogubljenosti i nesnalaženju u novoj situaciji. “Pozivam te devojke i momke, koji se tuku oko tih para za moje rušenje. To što im daju, malo spolja, malo iznutra, da bi mene rušili. Nemojte, deco, da se tučete oko toga. Dođite da radite za svoju zemlju, obezbedićemo da zaradite više para, na pošten način i da pomognete svojoj zemlji“, izjavio je Vučić u svom ko zna kojem po redu obraćanju nekim ljudima koji imaju strpljenja da slušaju njegove podle baljezgarije.

Vučić se pozvao na nekakav snimak sa blokade u Novom Sadu, a na tom snimku se vidi samo malo žučnija svađa studentskog ljubavnog para. Nigde nije bilo nikakvih para, to se Vučiću pričinilo. Njegov promašeni komentar emitovan je u Dnevniku RTS-a, u udarnom terminu, bez ikakvih ograda, kao da se radi o suštoj istini. Nagledali smo se takvih komentara na javnoj kući koja se lažno predstavlja kao javni servis. “Večernje novosti” i ostali plaćeni trovači su dodatno dosolili, izmišljajući da je studentkinja bila drogirana, da je ubeđivala kolege kako treba da budu zadovoljni dobijenim novcem za rušenje Vučića, i sve u tom dobro poznatom stilu.

Studenti se nisu previše osvrtali na ove beslovesne podmetačine. Odgovor je glasio da njih izdržavaju roditelji, te da im je jasno da postoje ljudi koji o svakome zaključuju prema sebi, jer oni ništa nikad nisu radili iz ubeđenja ili odeala, već uvek za pare, i to mahom opljačkane. Usput su napravili i duhovitu akciju koja predstavlja najefektniji odgovor na lažne optužbe predsednika Vučića i njegovih poslušnih medijskih kerbera. Napravili su novčanice sa Vučićevim likom, na kojima je ispisana nula (toliko realno i vredi, i kao čovek i kao političar), pa pokazali to televizijskim kamerama, kao novac koji dobijaju za blokade i proteste.

Vučić, naprednjački režim i njihova medijska posluga ušli su u otvoreni sukob sa budućnošću ove zemlje. Nije teško pretpostaviti kako će se taj okršaj završiti, pre ili kasnije. Među studentskim zahtevima nema onog od čega predsednik strahuje – traženja njegove smene i obaranja režima. Međutim, studenti traže pravnu državu i slobodno društvo, odgovornost, pravdu i nekorumpiranu vlast, a to nimalo ne podseća na foto-robot Vučićevog režima. Bez pada naprednjačke bulumente nemoguće je stvoriti pravednije i bolje društvo kakvom teže studenti.

Njima je jednostavno dosta svih gadosti kojima nas naprednjaci čašćavaju već 12 i kusur godina. A dosadilo im je i da javnu sferu okupiraju samo najveći podlaci, poltroni, nasilnici, propagandisti, arogantne neznalice, preziratelji svega dobrog i plemenitog u čoveku, notorni lažovi, na čelu sa predsednikom Srbije. Dosta je bilo njihovog zuluma, vreme ja da se čuju neki normalniji, pametniji i čovečniji glasovi. Što reče Anđela Jeremić: “ Neka najbolji od nas progovore”.