Aleksandar Olenik, odvjetnik, član Predsjedništva LSV-Vojvođani i bivši zastupnik u Skupštini Srbije, govorio je za „Slobodnu Bosnu“ o burnim događajima u Srbiji i onome što očekuje režim Aleksandra Vučića. Olenik je najavio i definitivni pad režima Aleksandra Vučića uz čiju sudbinu je vezao i Milorada Dodika, predsjednika bh. entiteta Republika Srpska.

Masovne demonstracije u Srbiji uzimaju maha. Svjedočili smo rekordnom okupljanju građana ispred zgrade RTS-a s jasnim porukama predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Zbog čega često upozoravate kako je vrlo važno spriječiti bijeg Vučića i vrha vlasti iz zemlje i pozivate na Vučićevo hapšenje?

-Pokušajem ubistva studenta ispred Pravnog fakulteta gaženjem kolima je prešao poslednju granicu. Podsetiću vas, nije to prvi put da kolima pokušavaju da se probiju kroz studente. Nakon prvog takvog pokušaja, predsednik Vučić je rekao da je to normalno i da građani imaju pravo na to i da to nije krivično delo. Na taj način je normalizovao gaženje studenata, gaženje naše dece, i pozvao svoje pristalice da učine isto. Nedavno smo videli i rezultat toga. U pitanju je klasično krivično delo – podstrekavanje. Jedini način da izbegne suđenje je da pobegne iz države i zato pozivam i ja, ali i ostali na njegovo hapšenje. Mislim da je pravi trenutak za to jer živimo i učestujemo u njegovom razvlašćivanju. Tome su najviše doprineli studenti i njihove blokade, a naravno tu je i opozicija.

Studenti su se pokazali kao nerješiva enigma za Vučića, jesu li masovne demonstracije studenata početak kraja Vučićevog režima?

-Studenti su pokrenuli postupak razvlašćivanja Vučića, odnosno njegovog vraćanja na mesto gde pripada. To se može opisati na sledeći način. Vučić ima nadležnost da deli odlikovanje i da čavrlja sa ambasadorima. A prvi koji su mu to saopštli su studenti koji su mu poručili: „Ti si nebitan, nisi nadležan, nećemo da pričamo sa tobom“! Bitno je da je to poruka upućena onima koji mu daju vlast. A to nije ni Ustav, ni izbori. To su članovi SNS-a koji ga slušaju, a koji su na položaju. Ne moraju to biti ministri, ni članovi vlade, ni skupštine. Može to da bude bilo koji direktor, recimo, bilo kojeg javnog preduzeća u Srbiji, koji u jednom trenutku može da kaže: „Čekaj, bre, ko si ti“!? „Neću da te slušam, nemaš nikakve nadežnosti“! I sva Vučićeva obraćanja medijima su usmerana na mobilizaciju pa čak i pretnje ljudima iz SNS-a koji ga slušaju. Jer to je u stvari njegova vlast. Zbog toga je ovo što rade studenti upravo njegovo razvlašćivanje. I pitanje je trenutka kada će neko iz njegove piramide, a te je ljude on odabrao, znamo prema kojem kriterijumima, javno reći: „Gotovo, neću više da te slušam“! Tada će cela njegova kula od karata da padne. Živimo i svedočimo o Vučićevom razvlašćivanju, i što bi mladi rekli – „vraćanju na fabrička podešavanja“.

Svjedočili smo i incidentima na demostracijama, namjernom gaženju studenata, nasilnim ispadima režimskih plaćenika, ali i najavama kontramitinga širom Srbije. Čini se da smo slične snimke mogli vidjeti još samo u diktaturama poput Bjelorusije i Rusije. Znakovito je da upravo Putinovi miljenici poput Emira Kusturice okreću ploču i otvoreno kritiziraju Vučićev režim. Kako to komentirate?

-Ovo je kraj. Postupak Vučićevog razvlašćivanja je nepovratan. Pitanje je samo koliko će to da traje. U slučaju nekog velikog incidenta to se može dogoditi sutra, da završimo s Vučićem, a može i da traje i nekoliko meseci. Mnogi iz Vučićevih redova se plaše za svoje pozicije i pokušavaju da se preporuče nama, suprotnoj strani Vučićevoj. Sa druge strane, tu je i jedna ideološka borba. Šta i kako posle Vučića? Ko će da nametne svoju politiku posle Vučića. Tu imamo dva bloka. Jedan kojem ja pripadam je blok za EU i Evroatlantske integracije i imamo proruski blok, koji takođe vidi to, i oni pokušavaju da se nametnu za dan posle Vučića. I to je legitimno. Ali najbitnije je da u ovom trenutku i jedan i drugi blok, odnosno i građanski, proevropski i ovaj nacionalni blok, sarađujemo i omogućimo da dođe do toga dana posle, i da onda u jednoj normalnoj utakmici s unapred određenim pravilima sukobimo svoje političke razlike, ali da pre toga završimo sa razvlašćivanjem Vučića.

S druge strane, i Milorad Dodik, baš poput Vučića, nade za opstanak na vlasti polaže u novu američku administraciju predsjednika Donalda Trumpa. Dodik je svoju sudbinu vezao za Vučića, no što bi se moglo dogoditi s Dodikom ukoliko Vučić pobjegne iz zemlje?

-Dodik u političkom, ekonomskom i svim ostalim značenjima zavisi od Vučića. Pad Vučića znači i pad Dodika. On je toga bolno svestan i pomoći će da Vučić ostane što duže na vlasti. Ali i on zna da je tome kraj i da je pitanje dana. „Obojena revolucija“, kako to Vučić voli da kaže, iz nekog KGB priručnika, očigledno je da nema ozbiljne prepreke, jer ono što je Vučić priželjkivao, a to su masovnih sukobi s vojskom i policijom, toga neće biti. Srpska „obojena revolucija“ koja traje je zapravo više malih požara po teritoriji cele Srbije, a ne jedan u Beogradu koji bi Vučić lako mogao da ugasi.

Od kad su krenuli protesti Vučić je svaki dan ispaljivao po jednu temu. U nadi da će da pokrije proteste i da se on lično vratiti u fokus medija i da će ponovo da postane bitan. I nije mu uspelo. Od izmišljanja neprijatelja, izmišljanja vojvođanskog separatizma, do toga da su studenti separatisti, što je potpuno neinteligentno, pa do bizarnog savetodavnog referenduma. Poslednja od tih ideja je, ono što svi desničari pominju, da će Trump da dođe i magično da reši stvari i da je on na njihovoj strani. Od toga nema ništa, ali on koristi svjoe medije da bi takve vesti plasirao svojim biračima. Dolazak novog američkog predsednika ne znači i promenu politike.

To je samo jedna od tema koju Vučić pokušava da plasira kako bi se vratio u fokus. Da bi ponovo postao politički subjekt u Srbiji, ali kako su i ostale teme postale neupotrebljive i neefikasne, tako će biti i sa ovom.

(M.I.)