“Niko nije protiv povećanja minimalne cijene rada. Znamo svi kako živimo i da je to uopšte malo, zaista, ali jeste protiv opterećenja na rad”, kaže za Forbes Bosne i Hercegovine ekonomski stručnjak Svetlana Cenić na pitanje da prokomentariše odluku Vlade FBiH da poveća minimalnu plaću radnicima na 1.000 KM.

“FBiH ima najveće opterećenje na rad u Evropi. Pa, ako im to nešto ne govori… Evo, samo unutar BiH, u Republici Srpskoj je to 40%, u Brčko Distriktu je 43%, pogledajte koliko je u FBiH? Nije baš duplo, ali gotovo duplo.”

Kaže da svi zaboravljaju da taj radnik koji sad ima minimalac od hiljadu KM, da on ne mora zaraditi hiljadu, nego preko hiljadu i sedmsto maraka koji odlaze na poreze i doprinose.

“Ko kaže da mu neće biti povećana norma na primjer, koliko mora da uradi posla. Dalje, zaboravljaju ove niskoakumulativne djelatnosti kao što zaboravljaju fabrike gdje postoje ljudi koji zapošljavaju nekoliko hiljada ljudi. Sad vi pomnožite nekoliko hiljada ljudi, ne sa hiljadu maraka koliko treba da bude neto, nego ovaj resto, ovo opterećenje. Onda se pitaju šta za to dobijaju. Šta ste to vi dobili od zdravstva? Molim vas, koliko plaćamo, i morate čekati i da li ste dobili bolje zdravstvene usluge? Kolike su penzije? Dakle, hajmo sada povećati penzije. Drugo je da će sve to ići u domino sistem. Ako sam ja do jučer radila za tri minimalca, hoću i sada da radim za tri minimalca. Znači, poskupljuje i moj rad. Zašto bi inženjer koji je radio za dva minimalca, ako je do sada radio za tri ili četiri minimalca, pristao na to. Zbog čega?”

Cenić se pita šta je mislio federalni ministar rada i socijalne politike Adnan Delić nakon povećanja plaća onih na vlasti da nije njih mnogo.

“Biće mnogo kada dodate parlamentarce i sve ostalo, a rekao je i da je previše invalida. Ja sada ne razumijem to šta je time htio da kaže. Da smo invalidna nacija, da smo invalidno stanovništvo, da nas je previše? Šta s nama treba uraditi? To samo govori da invalidnine moraju rasti, penzije i sve im mora rasti.”

Za obećanje Vlade FBiH da će mala i srednja preduzeća subvencionirati nakon odluke o povećanju minimalca, Cenić je skeptična.

“A što će subvencionirati nekima, daj da vidimo koji su to uslovi za subvencije, koliko će subvencionirati? Ako me moraš subvencionirati, zašto mi onda ne smanjiš obaveze? Moram ispunjavati zahtjev koji će se rješavati kvartalno i pitanje je da li će se isplaćivati na vrijeme, a ja za to vrijeme moram da snosim sve troškove. Zbog toga se poslodavci bune, a ne zato što je sada minimalac hiljadu. Mnogo ljudi s kojima radim i sarađujem iz privatnog sektora davno su premašili tih hiljadu, davno. Jednostavno, sada znaju da će ih kačiti povećanja plata ljudima i dobrih radnika do kojih im je stalo. Radnik će reći, stani malo. Imao sam jučer kod tebe minimalac 1,5 ili 2 ili pet minimalaca i ja jednostavno hoću taj broj i sad. Srećem se svako jutro sa komunalcima pa se ispričamo. Jedan čovjek mi kaže, moja plata je neto hiljadu i jednu marku. Šta će biti sada? Kažem mu, tražite povećanje. To je bilo 1,5 minimalca, tražite isto to. Sad ispade da taj čovjek i sada radi za minimalac. Nisu se poslodavci bunili što je neko rekao hiljadu, već što ih ostali nameti sljeduju”, kaže za Forbes BiH Svetlana Cenić.