Za nepuna dva mjeseca u Republici Srpskoj zatvoreno je stotine malih preduzetničkih radnji. Sve se desilo nakon što je Vlada RS gurnula ruku u džep i samostalnim preduzetnicima koji su potom stavili ključ u bravu.

Nedavne Izmjene Zakona o porezu na dohodak i Zakona o doprinosima u RS zadale su glavobolje malim preduzetnicima, piše Euronews.

Samo u najvećem gradu RS, Banjaluci, više od 200 stotine radnji je zatvoreno. Da su prostori u kojima su nekada preduzetnici poslovali, trenutno prazni, vidljivo je golim okom i u Zanatskom centru grada na Vrbasu. Vrata zaključana, na portalima natpisi "Izdaje se".

Prazan poslovni prostor(Izvor: Euronews.ba)

Da su brojke takvih radnji trocifrene potvrđuju u Zanatsko-preduzetničkoj komori RS. Međutim, prema riječima direktora komore Jovice Bratića, stanje nije alarmantno. Izmjene zakona jesu uticale na ovakav scenario, kaže Bratić, no, sličnim scenarijima svjedočilo se tvrdi i ranije.

"Ovaj period sada je generalno teško vrijeme, istina je da se zatvorilo više radnji nego što se otvorilo, međutim sada se zatvaraju one radnje koje obavljaju sezonske poslove a ja mislim da će se uskoro sve vratiti u normalu, nije to tako tragično koliko se predstavlja, zatvaranja je bilo i ranijih godina a mi ćemo pravu sliku imati u aprilu" kaže Bratić.

Povećanje osnovice za doprinose uz veće cijene struje, opteretilo je male biznise. No, kako ističe Bratić, veću glavobolju preduzetnicima zadala je fiskalizacija.

"Oni koji nisu bili fiskalizovani, njima je sada fiskalna kasa ozbiljna obaveza, knjigovođe ne mogu da rade u svojstvu malog preduzetnika, to je jedan od takođe problema. Doprinosi su povećano sa 60 na 70odsto, s tim da su rekli da će naredne godine ici na 80 ali to ja mislim da nećemo prihvatiti" dodaje Bratić.

Bratić dodaje da se ovaj problem odrazio i na druge opštine i gradove u RS, ali da je najveći broj radnji zatvoren u Banjaluci i Bijeljini jer su to najveći centri.

Vlasnici uslužnih radnji objašnjavaju da pritisnuti rastom režijskih troškova i nameta, nemaju kako kažu mnogo prostora za održavanje starih cijena. Ekonomsiti, pak mišljenja, da racionalne osnove za povećanje cijena, nema.

"Ako ste do sada redovno plaćali porez onoliki koliki je bio i to niste na neki način zaobilazili, onda to da li ste ušli u fiskalni sistem ili niste ušli, nije samo po sebi razlog za povećanje cijena usluga, a ako do sada niste plaćali porez i sada morate da platite, to onda na vas vrši pritisak" kaže Mrako Đogo, ekonomista.

Ono što Đogo zamjera privrednicima u RS je kako kaže loša organizacija, navodeći da su u FBiH uspjeli da se pritiskom na Vladu Federacije djelimično izbore za svoja prava.

"Ja sam uvijek na strani privrednika, mislim da je kod nas državni aparat prevelik da se mnoga sredstva ne koriste racionalno, mora se otvoriti dijalog između države i privrednika i država mora da ih poštuje, ja čujem zvaničnike koji kažu da su privrednicima dali toliko da ne bi mogli da postoje bez njih, ali to nije tako" dodaje Đogo.

Prema podacima Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF) od početka januara ove godine u Republici Srpskoj osnovano je više od 300 preduzetničkih radnji, ali ih je duplo više ugašeno.

Prazan poslovni prostor(Izvor: Euronews.ba)

Vlasnici uslužnih radnji objašnjavaju da pritisnuti rastom režijskih troškova i nameta, nemaju kako kažu mnogo prostora za održavanje starih cijena. Ekonomsiti, pak mišljenja, da racionalne osnove za povećanje cijena, nema.

"Ako ste do sada redovno plaćali porez onoliki koliki je bio i to niste na neki način zaobilazili, onda to da li ste ušli u fiskalni sistem ili niste ušli, nije samo po sebi razlog za povećanje cijena usluga, a ako do sada niste plaćali porez i sada morate da platite, to onda na vas vrši pritisak" kaže Mrako Đogo, ekonomista.

Ono što Đogo zamjera privrednicima u RS je kako kaže loša organizacija, navodeći da su u FBiH uspjeli da se pritiskom na Vladu Federacije djelimično izbore za svoja prava.

Prazan poslovni prostor(Izvor: Euronews.ba)

"Ja sam uvijek na strani privrednika, mislim da je kod nas državni aparat prevelik da se mnoga sredstva ne koriste racionalno, mora se otvoriti dijalog između države i privrednika i država mora da ih poštuje, ja čujem zvaničnike koji kažu da su privrednicima dali toliko da ne bi mogli da postoje bez njih, ali to nije tako" dodaje Đogo.

Prema podacima Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF) od početka januara ove godine u Republici Srpskoj osnovano je više od 300 preduzetničkih radnji, ali ih je duplo više ugašeno.