Francuski proizvođač borbenih i putničkih aviona Dassault Aviation kritikovao je Future Combat Air System (FCAS) - evropski zračni odbrambeni sistem koji razvija s evropskom avio kompanijom Airbus te španskom kompanijom Indra Sistemas - te čak i natuknuo da je moguće da će projekt i napustiti, piše Defense Express.

Glavni izvršni direktor Dassaulta Eric Trappier rekao je tokom saslušanja u Francuskom saboru koje se održalo 9. aprila da nije istina da njegova kompanija ne želi učestvovati u projektu, ali da partneri ne mogu među sobom podijeliti poslove onako kako bi to Dassault htio.

"Stalno moramo pregovarati, smišljati kompromise", rekao je Trappier te dodao da je situacija složena i da oduzima mnogo vremena. "Ako su države voljne, možemo se prilagoditi, ali nismo sigurni da je (FCAS) učinkovit model saradnje", izjavio je Trappier.

Maketa europskog borbenog aviona nove generacije (fotografirana 2019.) (Foto: ERIC PIERMONT/AFP)

Defense Express piše da se FCAS trenutno nalazi u fazi 1B te da je u toj fazi od 16. decembra 2022. godine. Uključene strane razvile su inicijalni koncept, a trebale bi potom identificirati ključne tehnologije koje su im potrebne te napraviti demonstracija. Ova faza, koja ima budžet od 3,2 milijarde eura, trebala bi trajati oko 3,5 godina, a trebala bi biti kompletirana na ljeto 2026. godine.

Uslijedit će potom 2. faza. Projekt bi prvi funkcionalni prototip trebao iznjedriti između 2028. i 2029. godine. FCAS će u konačnici činiti dronovi na daljinsko upravljanje i borbeni avion šeste generacije - mogućeg nasljednika Dassaultovog Rafalea i Eurofighter Typhoona.

Trappier kaže da će prijelaz u 2. fazu biti kompliciran jer se odluke donose demokratske i zato što svaka strana ima jednako pravo glasa.

Defense Express piše da je moguće da će se u projekt uključiti i Belgija te da će preuzeti neke poslove koje bi Dassault trebao odraditi. Trappier je rekao da Francuska mora razmisliti o tome što će ustupiti svojim saveznicima. Ako još jedna strana uđe u projekt, povećat će se međuovisnost partnera.

Projekt bi mogao upasti u probleme jer neki partneri nikad nisu pravili proizvode koje bi trebali. Naprimjer, Airbus bi trebao proizvesti borbeni dron, međutim nema relevantno iskustvo.

S druge strane, Dassault na tom polju ima iskustva - napravio je eksperimentalnu bespilotnu letjelicu Dassault nEUROn (saradnja s Grčkom, Italijom, Španijom, Švedskom i Švicarskom). Uz to, projekt nema lidera koji će razviti jedinstveni okvir koji bi ujedinio sve FCAS-ove podsustave.

Nadalje, Francuska želi da borbeni avion koji će FCAS proizvesti može nositi francusko nuklearno oružje. Međutim, Njemačka želi da FCAS može nositi američko nuklearno oružje, što znači da će borbeni avion sadržavati i američke komponente.

Trappier je više puta rekao da FCAS ujedno i političko-diplomatski projekt. Kada je upitan može li Dassault sam proizvesti borbeni avion šeste generacije, Trappier je rekao da francuska kompanija zna praviti borbene avione te da ona svoje znanje dijeli sa Špancima i Nijemcima.