Nisam siguran da će Čović pristati da iznevjeri dugogodišnjeg koalicionog partnera SNSD, a da ne ostvari minimum svojih zahtjeva a to je novi izborni zakon koji bi ispravio manjkavosti postojećeg izbornog zakona, kaže u intervjuu za “Slobodnu Bosnu” politički analitičar iz Banja Luke Velizar Antić.

On ističe da je ustavni poredak BiH uzdrman i izudaran mnogo puta i prije krize koja je izazvana sukobom viskog predstavnika Christiana Schmidta i predsjednika entiteta Republika Srpska Milorada Dodika. Mišljenja je da moramo biti mnogo više okrenuti razumijevanju čitave konsocijativne demokratije.

Stranke dvije Trojke, jedna iz bh. entiteta Federacije Bosne i Hercegovine, a druga iz bh. entiteta Republika Srpska, usuglasile su sporazum po nazivom Platforma za mir, stabilizaciju, europsku budućnost i ekonomski napredak Bosne i Hercegovine koji je potpisan danas u Parlamentarnoj skupštini BiH u Sarajevu. Finalni dokument poslan je svim parlamentarnim strankama, osim SNSD-u. Dokument je ponuđen i HDZ-u BiH, SDA, DF-u. Koliko je ovo važan potez?

Ovo je pokušaj Trojke iz Federacije i opozicionih partija iz Republike Srpske da formiraju koaliciju na državnom nivou. Međutim, zbog složenosti političkog sistema u BiH biće im potreban i pristanak HDZ-a da do formiranja nove koalicije zaista i dođe. Ukoliko dođe do formiranja nove koalicije to će značiti da SNSD više nije na vlasti na državnom nivou. Međutim, veliko je pitanje da li će HDZ pristati da izbaci svog višegodišnjeg koalicionog partnera iz vlasti a da za uzvrat ne dobiju minimum koji oni već duže vreme traže a to je novi izborni zakon.

Sa potpisivanja (Foto: Slobodna Bosna/Samir Saletović)

Zanimljiv je odnos Dragana Čovića i HDZ-a, oni koji propagiraju “europske vrijednosti” ostaju privrženi Dodiku, dogovore na Kupresu s opozicijom RS-a su nazvali neuspjelim. Čovića prozivaju iz Federacije da se izjasni… Vaš komentar?

Jasno je da je ključ za novu koaliciju na državnom nivou u rukama HDZ-a i Dragana Čovića. Oni već nekoliko godina imaju zahtev za promenom izbornog zakona koji bi omogućio da hrvatskog člana Predsedništva zaista biraju Hrvati a ne da ga kao i do sada biraju Bošnjaci. I ovaj zahtev je sasvim opravdan i legitiman. Nisam siguran da će Čović pristati da izneveri dugogodišnjeg koalicionog partnera SNSD a da ne ostvari minimum svojih zahteva a to je novi izborni zakon koji bi ispravio manjkavosti postojećeg izbornog zakona.

Mislim da opozicija iz RS treba da insistira na što bržem odgovoru HDZ-a da li je ili nije za novu koaliciju na državnom nivou. Jer ukoliko ne dođe do što skorijeg formiranja nove koalicije ne verujem da se opoziciji iz Srpske uopšte isplati da ulazi u vlast a da nemaju vremena da pokažu šta znaju da rade i koliko su u stanju da za kratko vreme do novih izbora ostvare neke značajnije rezultate sa kojima bi mogli da izađu pred birače i traže njihovu podršku.

Nedavno je ministar vanjskih poslova Velike Britanije David Lammy bio u BiH, i vidjeli smo da su predsjednici opozicionih stranaka iz Republike Srpske bili na prijemu u Sarajevu? Vjerujete li u nove i da kažemo žargonskim rječnikom “normalne” političke momente u zemlji, nakon ovoga šta je režimski SNSD uradio u posljednjih par mjeseci?

Ne bih ja koristio termine „normalne“ i „nenormalne“ za bilo koje političke opcije. Pogotovo ne za opcije koje dobijaju veliku podršku birača na izborima. Šta je „normalno“ ili „nenormalno“ zavisi iz koje perspektive se gleda. Mislim da su svi razgovori koji doprinose razrešenju postojeće krize dobrodošli. Bilo da se radi o ambasadorima i međunarodnim političarima koji pokušavaju da pomognu ili razgovorima između domaćih političkih predstavnika. Jednostavno, bez razgovora nećemo ni doći do rešenja problema u koje smo zapali.

Foto: Agencije

Nebojša Vukanović svako malo doživljava prijetnje, zapaljen mu je automobil u Trebinju, izbačen je sa kolegija NSRS-a, a prije par dana verbalno napadnut u Istočnom Sarajevu. Reakcije načelnika Istočnog Sarajeva, te lidera SNSD-a su skandalozne. Koliko je opasno živjeti u RS-u kad se ne slažete sa politikom SNSD-a?

Verbalni napad na Vukanovića je direktna posledica retorike vlasti u Republici Srpskoj prema političkim protivnicima. Retorika koja koristi termine izdajnika i stranih plaćenika je apsolutno nedozvoljena i nedopustiva i može dovesti do mnogo ozbiljnijih posledica od verbalnih napada. Mislim da svi moramo voditi mnogo više računa o terminima koje upotrebljavamo u javnosti a naročiti moraju voditi računa političari koji su na vlasti. Oni imaju mnogo veću odgovornost jer postoje ljudi koji njihove reči ne dovode u pitanje i veruju im šta god da čuju. Tako da ukoliko nekoga označite kao izdajnika, a za to nemate ni jedan konkretan dokaz osim toga što vam je politički protivnik, može dovesti do fizičkih obračuna na ulici i do mnogo ozbiljnijih incidenata. Ja mislim da ovakve reči dolaze ne zbog toga što vlast u RS ima snagu i moć već su pre izraz nemoći i nedostatka realnih rezultata sa kojima bi vlast mogla da se pohvali pred biračima pa je primorana da koristi ovako niske udarce i da se na taj način u javnosti predstavlja kao neko ko i dalje ima snagu i moć.

Nebojša Vukanović (Foto: Slobodna Bosna/Samir Saletović)

Milorad Dodik još jednom je “izmigoljio” preko granice, prvo u Srbiju, a onda u Mosvku? Koliko su opasne te njegove posjete Putinu, njega se i oslavlja da je Putinov igrač na Balkanu. Kako vidite rasplet situacije u vezi njega nakon niza udara na ustavni poredak Bosne i Hercegovine?

Čitav proces protiv Milorada Dodika je koliko pravni toliko je i politički. Tako da će i rešenje te situacije morati da se traži kako pravnim tako i političkim putem. Za pravni put su nadležni sudovi i proces protiv Dodika ide svojim putem i drugostepeni postupak je u toku. Međutim, mnogo teži je politički put gde su strane zakovane u svoje stavove i rovove i ni jedna strana ni za milimetar ne odstupa od svojih stavova i svog viđenja problema i rešenja. I ne samo da imamo različite stavove mi nemamo čak ni naznake razgovora ovih strana i pokušaja dolaska do nekog održivog rešenja. Političari Trojke odbijaju bilo kakve razgovore a bez njih ja ne vidim kako će se doći do bilo kakvog rešenja problema i izlaska iz krize.

Takođe, ustavni poredak BiH je uzdrman i izudaran mnogo puta i pre ove situacije i krize koja je izazvana sukobom Šmita i Dodika. Mislim da tu moramo biti mnogo više okrenuti razumevanju čitave konsocijativne demokratije i kako ona funkcioniše jer BiH jeste upravo konsocijativna demokratija. Mislim da ogromna odgovornost leži i na bošnjačkim političkim elitama koje ne žele da primene ovaj model demokratije i insistiraju na većinskom modelu koji ne samo da nije zamišljen u Dejtonskom sporazumu već i ne može da funkcioniše u zemljama koje su heterogene kao što je to Bosna i Hercegovina. Imamo za primer Belgiju i Švajcarsku koje su visoko razvijene konsocijativne demokratije a sa druge strane su izuzetno ekonomski razvijene i njihova heterogenost im ne smeta za normalno funkcionisanje. Međutim, samo kao primer mi imamo situaciju da Bošnjaci godinama biraju hrvatskog člana Predsedništva i da u tome ne samo da ne vide problem nego tu situaciju i opravdavaju i smatraju da je to normalno i da tako treba da bude. A sa takvim ponašanjem i kršenjem konsocijativnih principa i napadom na državni poredak onakav kakav je zamišljen u Dejtonskom sporazumu i dolazimo do ovakvih kriza.

Razgovarala: Sanela Gojak