Dok je Europa šutjela, Aleksandar Vučić je govorio. Ali ne u Briselu, Berlinu ili Parizu – već u Moskvi, na Dan pobjede, rame uz rame s Vladimirom Putinom, ili preciznije rečeno – daleko iza Putina.

Posjeta Aleksandra Vučića Moskvi 9. maja 2025. godine nije bila ni državnički trijumf ni diplomatski gest neutralnosti. Bila je to pokazna vježba izolacije i poniženja, kako od strane Zapada, tako i od strane Rusije.

Za razliku od lidera Kine, Bjelorusije i drugih režima koji su zaista dio Putinove geopolitičke sfere, Vučić je jedini "državnik" koga nije dočekao predsjednik, već zamjenik ministra vanjskih poslova Rusije – što u diplomatskom protokolu znači ignoriranje, a ne dobrodošlicu.

-Uprkos tome, Vučić je u Moskvu otišao protivno jasnim porukama iz Evropske unije da takva posjeta u ovom trenutku predstavlja otvoreni prkos evropskoj solidarnosti sa Ukrajinom, kazao je za „Slobodnu Bosnu“ Boban Bogdanović, politički disident i analitičar, otkrivši saznanja koja je dobio od svojih izvora.

-Na Crvenom trgu, Vučićeva pozicija bila je krajnje simbolična: poslednji red protokola, van centra pažnje i daleko od predsednika Rusije i ostalih visokih zvanica. Nije bilo kamera, nije bilo osmeha, nije bilo poruka prijateljstva. Samo hladna tolerancija, nastavlja Bogdanović.

Sastanak sa Putinom: od očekivanja do političkog ukora

-Tek nakon završetka zvanične ceremonije, organizovan je zatvoreni susret između Vladimira Putina i Aleksandra Vučića. Umesto uobičajenih osmeha i protokolarnog kurtoaznog rukovanja, usledilo je direktno pitanje koje je obesmislilo Vučićev pokušaj balansiranja: "Zašto si kupio Rafale?"

Vučić je ostao zatečen. Pokušao je da objasni da je kupovina francuskih borbenih aviona samo tehnička odluka, bez političkog značenja. Međutim, Putin je uzvratio još direktnije: "Koga si ti pitao da kupiš Rafale?" – jasno aludirajući na to da Vučić više nije pouzdan saveznik Moskve.

Vučićevo opravdanje da se kupovina "neće odnositi na pun paket" (radari, naoružanje, integracija u NATO sisteme) nije ublažilo neprijatnost. Naprotiv, Vučić je primio ozbiljan ukor od ruskog predsednika, što dodatno potvrđuje njegovu sve nesigurniju poziciju između Istoka i Zapada, otkriva Bogdanović.

Čekić i nakovanj: kraj šibicarenja

-Ono što šira javnost ne zna jeste da je Vučić, paralelno sa ovom posetom, na svoju ruku otpočeo pripreme za približavanje Srbije NATO savezu – za šta se lično i politički zalažem. Međutim, zbog tog jednostranog poteza i neiskrenog šibicarenja između Istoka i Zapada, Vučić je doživeo diplomatski hladan tuš u Moskvi.

Prema dostupnim informacijama sa sastanka, Vučiću je jasno poručeno da mora da obustavi svaku dalju komunikaciju i institucionalne signale koji vode Srbiju ka članstvu u NATO-u. I to mu nije rečeno diplomatski, već direktno – kao što se razgovara sa politički potrošenim igračima koji više nikome nisu neophodni.

Aleksandar Vučić danas nije geopolitički igrač. On je postao figura između čekića i nakovnja: pod pritiskom NATO integracija koje ne razume i pod pretnjom Kremlja koji ga više ne vidi kao svog čoveka.

Od Zapada čeka priznanje, a od Istoka – oproštaj. Umesto toga, dobio je prezir sa obe strane.

Srbija se nalazi na raskršću, ali Vučićev kompas je slomljen. Dok region traži mir, sigurnost i članstvo u evroatlantskim strukturama, predsednik Srbije i dalje igra igru jednog čoveka sa dva lica – i obojica gube.

Zato je krajnje vreme da se na vanrednim parlamentarnim izborima formira moderna, evropski orijentisana vlada – koja će jasno i hrabro povesti Srbiju ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u.

Jer zaustavljanje Vučićevog ludila nije samo politički cilj – to je preduslov za bezbednost, stabilnost i dostojanstvo svakog građanina ove zemlje, kazao je Bogdanović.

(M.I.)