Razgovarala: Sanela Gojak

Propaganda u Srbiji je tako jeziva da 90% Srba danas misli da je Dodik žrtva političkog procesa da bi se ukinula Republika Srpska i sa svih strana se čuje da je njegova pravosnažna presuda napad na Srbe. Briga te samorazvikane patriote, kreatore javnog mnjenja da je istina sasvim suprotna. Sa ovakvim Dodikom i politikom Srbije RS sigurno nestaje, kaže u razgovoru za “Slobodnu Bosnu” Zoran Vuletić, predsjednik Građanskog demokratskog foruma.

Za inicijativu Pavla Grbovića (PSG), koji je zajedno sa manjinskim strankama pokrenuo, a tiče se  Zakona o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, Vuletić kaže da je važna, ali i da je očekivano, dočekana na nož sa svih strana čime je društvo u Srbiji u cjelini pokazalo nemoć da elementarno razumije šta bi to značilo za budućnost ove zemlje.

U Srbiji već osam mjeseci traju studentski i građanski protesti. Mnogobrojni skupovi, blokade, nezadovoljstvo, privođenja – traže se prijevremni izbori, između ostaloga. (Kad završimo pripreme za Ekspo, raspisat ćemo prijevremene izbore, rekao je Vučić u Zaječaru.) Čega se plaši i plaši li se uopšte režim Aleksandra Vučića?

Vučićeva vlast je u terminalnoj fazi, trinaest godina je zaista dug period vladanja. Nakupljeno je tokom tog perioda dosta nezadovoljstva. Pad nadstrešnice u Novom Sadu i pogibija šesnaestoro ljudi je posledica pre svega naopake politike Srbije koja se oslanja na Kinu i Rusiju. Praktično smo napustili EU integracije i Evropu kao kranji cilj za naše društvo. U EU je nemoguće raditi bilo koji projekat bez tendera, bez javnosti, bez odgovornosti, bez pitanja šta koliko košta…To je sve suprotno od onoga što je praksa u Kini i Rusiji.

Sa politikom čuvena četiri stuba koju je Boris Tadić instalirao, a Vučić usavršio i podigao na nezamisliv nivo, nije ni moguć drugačiji rezultat. To su preskupi i loše izvedeni državni projekti uz prelivanje stotina miliona evra u privatne džepove. Rusija i Kina su maksimalno iskoristile prostor koji smo im dali napuštajući EU integracije. Ruska propaganda u Srbiji je apsolutno dominantna. Živimo u potpuno zarobljenom društvu koje svesno i nesvesno najviše brine o interesima ruske politike. Nemamo jedan jedini uticajniji medij koji je kritičan prema Putinovoj politici. U takvim okolnostima nema zdravih rezultata u bilo kojoj oblasti života, posebno ne na duži rok. Konstantno održavanje tenzija i nerešavanje problema sa susednim državama je sidro te propale politike.

Propaganda u tom pravcu je tako jeziva da 90% Srba danas misli da je Dodik žrtva političkog procesa da bi se ukinula Republika Srpska i sa svih strana se čuje da je njegova pravosnažna presuda napad na Srbe. Briga te samorazvikane patriote, kreatore javnog mnjenja da je istina sasvim suprotna. Sa ovakvim Dodikom i politikom Srbije RS sigurno nestaje. Vlast jedino ne može da upravlja bezobalnom korupcijom koja je svima vidljiva i iritira običnog čoveka. Teško naši ljudi povezuju rusko/kinesko/srpsku politiku sa korupcijom koja se ne sankcioniše. Nikome osim nas, predstavnika manjih  opozicionih organizacija nisu smetali međudžavni ugovori sa Kinom i Rusijom potpisivani pre 15-ak godina, a po kojima se sve radi u Srbiji. Novosadska nadstrešnica je jedan od projekata po tom Ugovoru. Studentski protest je počeo nakon te tragedije, traje devet meseci i još uvek niko nije pomenuo promenu bazične politike kao nasušnu potrebu jer jedino nova politika nudi sistem o kome svi pričaju.

 "Ako pobijedi politika s Vidovdana koja nam je ponuđena kroz studentski program - crno nam se piše", rekli ste nedavno za medije. Mislite li na Miru Lompara koji je na ovom skupu bio glavni govornik, kako ga nazivaju čak i srpski nezavisni mediji - "na zahtjev studenata"?

Studenti su nam ponudili svoj politički program na Vidovdan kroz srednjovekovne mitove, vojnu neutralnost i prekid dalje izdaje Kosova. Prezenter Milo Lompar, obožavatelj Radovana Karadžića i poštovalac Milana Nedića, je njihova identifikacija. Može li crnje da nam se piše ako mladi ljudi takvih shvatanja dođu na vlast! Kažu da nisu bili rođeni u vreme izvršenog genocida u Srebrenici pa ne mogu da ga komentarišu, ali gle čuda svi su čuli za Oluju i stav o tome im je sličan Šešeljovim besedama na Sajmu knjiga. Tužna je perspektiva Srbije ako se ne budu sabrale opozicione parlamentarnih stranaka (PSG, SSP, ZLF, DS) i napravile izrazito proEU listu za izbore. Ta lista bi dobila 30-ak procenata i bez te nje ne bi bila moguća vlada Srbije. To je jedina šansa, i na ljudima u tim strankama je istorijska odgovornost. Šta god da je razlog Vučićevog odugovlačenja da raspiše izbore to je kolateralna dobit za proEU politiku jer sve veći broj birača uviđa šta nam nude “mudri” studenti. 

Na državni univerzitet u Novom Pazaru upala je grupa privatnih zaštitara i rasturila studentsku blokadu, što studentski pokret i opozciona javnost vide kao nastavak represije kojom vlast nastoji ugušiti studentske proteste. Kako gledata na posljednja dešavanja u Novom Pazaru – šta se tim želi postići?

Novi Pazar je mesto gde to nikako nije smelo da se dogodi. Prorektor je ušao sa batinašima koji su se lažno predstavili i uz lažnu uzbunu o požaru izveli studente napolje. Bedno i jadno! Delovali su u kordinaciji sa policijom i kordonom regularne policije i zabranili povratak studenata u zgradu fakulteta. Spontano okupljeni građani su protestivali i tu je bilo organizovanih provokatora koji su izazivali međunacionalne sukobe. Imajući u vidu decenijski odnos Srbije i BiH, Srba i Bošnjaka, vlast bi morala strogo da vodi računa o ovakvim provokacijama, a ne da ih organizuje i podstiče. Kontekst odnosa je najvažniji.

Ove godine je 30 godina od genocida u Srebrenici. Sami ste primjetili, nažalost, da apsolutno nema ni najmanje naznake u javnom prostoru u Srbiji da je društvo išta razumjelo. Dočekana je na nož sa svih strana inicijativa Pokreta slobodnih građana i Pavla Grbovića da se izglasa zakon o zabrani negiranja genocida. Vidjeli smo i ove godine manja, ali vrijedna okupljanja aktivista uz snažnu policijsku pratnju gdje su zapaljene svijeće na trgovima u Beogradu. Zatražili su da se 11. juli proglasi Danom sjećanja na genocid u Srebrenici, po uzoru na Rezoluciju koju je Generalna skupština UN-a usvojila u maju prošle godine. Kako i kada će Srbija i entitet RS promijeniti retoriku?

Opterećeni smo ratom iz 90-ih, genocidom u Srebrenici, zločinima u Sjeverinu, Štrpcima i okolnim selima. Pre tri godine su u Priboju policajci pevali na jednoj proslavi: “Oj Sjenice nova Srebrenice, oj Pazaru novi Vukovaru”. Inicijativa Pavla Grbovića (PSG), zajedno sa manjinskim strankama, o izglasavanju Zakona o zabrani negiranja genocida u Srebrenici je veoma značajna. Očekivano, dočekana je na nož sa svih strana čime je naše društvo u celini pokazalo nemoć da elementarno razume šta bi to značilo za našu budućnost. Da je takav zakon usvojen pre 15 godina, nakon haške presude danas ne bismo imali gotovo ratničke govore Dodika i Vučića na obeležavanju Oluje. Sve bi bilo drugačije! Usuđujem se da kažem da bi i Dodik bio normalniji, a Republika Srpska u mnogo boljem i zaštićenijem položaju u okviru BiH. Ovaj kratak osvrt na težak suživot u Sandžaku je više nego dovoljan da se zaključi da vlast ne sme da pravi ni najmanje provokacije u Novom Pazaru!

U UN-u je nedavno održana Konferencija o dvodržavnom rješenju između Izraela i Palestine. Zlatko Lagumdžija je ukazao na to kako na listi govornika nema niko sa Zapadnog Balkana, osim Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Dakle, nije bilo Srbije, Sjeverne Makedonije i Albanije. Kako gledate na ovo pitanje Palestine iz pozicije politike našeg regiona kada Francuska najavljuje priznanje, Slovenija, Velika Britanija, Australija, Portugal povlače neke nove poteze?

Vidim veliko nesnalaženje pre svega kod političara, a zatim kod mainstream medija koji navijački prilaze toj katastrofalnoj situaciji. Zbunjuju i sluđuju već dovoljno sluđene narode u našem regionu. Organizovana inicijativa više zapadnih država da prizna Palestinu je jako dobra, vašem spisku bih dodao kao veoma značajne Kanadu i Nemačku. Vidi se da su sve te države pažljivo analizirale višedecenijske sukobe i neprijateljstva. Jasno su postavili uslov da Palestinu vide isključivo bez Hamasa koji je teroristička organizacija, i da je neophodno organizivati izbore bez organizacija sličnih Hamasu. To je najveća moguća podrška građanima Palestine koja dolazi sa zapada. Takođe su tom odlukom stavili do znanja šta misle o Trampovoj politici, ali i o Netajnahuovom ratovanju koje za sobom ostavlja masovne ratne zločine. Takođe su jasno stavili do znanja svima da Izrael pripada demokratskim državama i da ima pravo da se brani od napada koji su nezabeleženi u novijoj istoriji poput onog 07.10.’23. Snažno podržavam ovakav pristup najvećem problemu na Bliskom istoku.