Godinama slušamo najave o tome kako će doći do obračuna sa kriminalom u javnim preduzećima, do otpuštanja viška radnika i do prekida lošeg poslovanja, piše BN.

Od silnog obračuna nije bilo ništa, a ostao je samo ukupan dug javnih preduzeća koji je u prošloj godini iznosio preko milijardu maraka. 

Kao osnovni razlog za negativno poslovanje javnih preduzeća navodi se stranačko zapošljavanje i kadriranje, koje ne ostavlja prostora za profesionalno upravljanje preduzećima. Depolitizacija javnih preduzeća jedan je od prioriteta na putu ka EU, međutim očigledno je da ne postoji politička volja da se ovaj problem riješi, kaže Damjan Ožegović iz Transparency International BiH. 

„Političke stranke crpe svoju moć iz javnih preduzeća i drugih javnih ustanova i institucija, na način da zapošljavaju stranačku vojsku koja im je odana i koja im vraća podršku na izborima. Drugi način je da se novac izvlači iz javnih preduzeća kroz postupke javnih nabavki i da se resursi javnih preduzeća koriste za pridobijanje podrške građana uglavnom pred izbore“, kaže Ožegović. 

Političke partije javna preduzeća posmatraju kao svojevrsnu materijalnu nagradu za pobjedu na izborima.

„Političke partije iz vlasti, nakon izbora, prilikom raspodjele koalicionog plijena traže dio svog kolača, kako bi mogle u javna preduzeća i druge javne institucije zaposliti određen broj stranačkih kolega koji su im davali podršku na izborima“, kaže Ožegović. 

Javna preduzeća ne bi smjela biti predmet političkog dogovora i trgovine, već bi morala poslovati po modelu korporativnog upravljanja, smatra ekonomista Zoran Pavlović. 

„Vlasnici se odvajaju od upravljača, da budem krajnje banalan. Oni koji upravljaju dužni su da odgovaraju za rezultate svog rada. Ja bih kod takvih kompanija uveo da svaki direktor sa ovlaštenjima potpiše blanko menicu na svu svoju imovinu i imovinu svoje familije, kako bi bio odgovoran za rezultate koje će postići, a ne da bude kadrovik koji će kad god mu pošalju nekoga da ga zaposli, trebalo ili ne trebalo, a to je trošak“, kaže Pavlović.

Republika Srpska ima čak 223 javna preduzeća sa 27.000 zaposlenih, od kojih su većina hronični gubitaši. Ukupan dug je prema podacima iz 2024. godine bio veći od milijardu maraka. 

„Došli smo u situaciju da niti jedno javno preduzeće nije niti pozitivno, a kamo li profitabilno, za razliku od Federacije gdje recimo imamo Telekom BiH koji svake godine da u budžet Federacije 100 miliona maraka, a oni to rasporede gde je potrebno. Ne trebamo se baviti depolitizacijom, mi treba da se bavimo profesionalizacijom i upravljanja i vlasničke strukture koja će davati instrukcije ili planove rada za te kompanije, bez obzira o kom sektoru se radi“, kaže Pavlović. 

Budžetom Republike Srpske za prošlu godinu planirana je dividenda od javnih preduzeća u iznosu od 100 miliona marka, a ostvarena je u iznosu od svega 14,5 miliona maraka.