Štrajk glađu koji su Milomir Jaćimović i njegov sin danas započeli, dok se Dijana Hrka na taj korak odvažila prije više od sedmicu dana, govori da se država nalazi u užasnom stanju, ocjenjuje univerzitetski profesor u penziji Čedomir Čupić. Dodaje da je njihov potez ličan, ali da zahtijeva da kolektiv na to odgovori na jedan ljudski način, te da u saučesništvu s vlašću učestvuju i oni koji šute. Poziva građane da se uzdrže, da nikad ne odgovore nasiljem, jer to (nenasilje) Vučiću ne odgovara. Smatra da će, kad Evropa i Amerika kažu da više ne može – za sat, dva nestati šatori u Ćacilendu, za koji kaže da je užas i „Vučićeva država“.

„Štrajkovi glađu Jaćimovića, kojem se faktički uzimaju sredstva za život, koji se dovodi do toga da sutra potpuno izgubi egzistenciju, i Dijane Hrke koja je izgubila svoje dijete – to je opravdanje do neba. Sada se gleda koliko je naših ljudi sposobno da to razumiju i da se prema tim vrijednostima orijentišu i pokažu i solidarnost i empatiju“, kaže profesor univerziteta u penziji Čedomir Čupić.

Prema njegovom mišljenju, zbog ovoga bi cijeli Beograd trebalo da izađe.

„Ovo nije pitanje jednog čovjeka. Ja, između ostalog, smatram da u velikom saučesništvu učestvuju i održavaju tu vlast i oni koji šute. Koji možda unutar sebe smatraju da to nije u redu. Ali, izvinite – život traži aktivnost, ako vi niste aktivni u uređenju svog društva, pa onda vi lako možete podleći i postati predmet ucjene. Zato treba da se svi građani Beograda, posebno Beograda, jer se to dešava u Beogradu, ali i Srbije, zapitaju“, kaže profesor.

Profesor za N1 navodi da postoje dvije stvari koje ljudi ne mogu prihvatiti u društvenom životu – jedna je nepravda, a druga poniženje, ističući da ovdje ljudi upravo doživljavaju i nepravdu i poniženje.

„Kad je u pitanju štrajk glađu, to je lični čin, to nije kolektivni. Kolektiv je odgovoran da to ima u vidu i da na to odgovori na jedan ljudski način, ne na neljudski način. Dijana je okovana tugom do kraja života. Ali postoji nešto što na neki način održava život i, ako ništa drugo, daje neku nadu da se to neće ponoviti nekome drugome. Ona je upravo iz tih razloga i krenula. I to je ovaj njen čin štrajka glađu. Za razliku od ljudi koji se pred nepravdom povuku i onda biološki samo vegetiraju, ona ipak ima nešto duboko ljudsko da poruči svim građanima Srbije koja je u velikoj propasti – naravno što s aspekta vrijednosti, odnosno onoga što je smisao života, što je na neki način svjetionik života, što pripada nadi i vjeri u život. Ovdje je to dovedeno u pitanje, i ona je u stvari taj sada mali plamičak koji to postiže“, objašnjava on.

„Sjajan odgovor mladih“

Profesor ocjenjuje da je odgovor najmlađih generacija sjajan, ističući da je zadivljen mladim ljudima, njihovom empatijom i solidarnošću, ali i time što promišljenošću odgovaraju na besmisao života i traže smisao.

„Ja sam zadovoljan mladom generacijom koja izlazi, jednim dijelom, da kažem, intelektualne, akademske zajednice. Univerzitet se sjajno tu ponašao. Ali, izvinite, pitam se – kako mogu građani Beograda uopće da se pojave na ulici, a da znaju da tamo jedna žena zbog jednog okovanog bola do kraja svog života protestuje zato što je jednostavno, makar najelementarnije, potrebno da se sankcioniše i da se zna ko je to uradio i na koji način i zašto“, navodi Čupić.

Dodaje da bi cijela Srbija trebala da ustane, sva mjesta i svi građani.

„Sokrat je definisao sreću i nesreću – srećne su one porodice u kojima se po redu sahranjuju, a nesrećne su one porodice u kojima majke i očevi sahranjuju svoju djecu. Pa ima li veće i jednostavnije stvari, i ako se to ne prihvata od građana, onda se nešto s njima strašno dešava“, kaže sagovornik N1.

Štrajk glađu u ovom slučaju, prema njegovom mišljenju, nije uperen protiv vlasti nego prema institucijama.

„Ovo je pitanje savjesti institucija. Ja se pitam – sudije, tužioci, policija, pa šta oni rade? Zamislite, policija se okreće da brani jednu patologiju koja se skupila u okviru onog nesretnog prostora (šatorsko naselje ispred Skupštine), koji vjerovatno sad treba kao turističku atrakciju ponuditi ljudima iz cijelog svijeta da dođu da vide to čudovište koje nikad nije viđeno“, objašnjava Čupić.

Ističe da, ako institucije ne brine šta će se desiti s Dijanom Hrkom, to znači da su oni ucijenjeni, da su u strahu i da u stvari oni više nisu ni profesionalci ni ljudi.

„Institucije kada bi obavljale svoj posao onako kako nalaže zakon, Ustav itd., nikakvih problema ne bi bilo. Ali mi smo upali u jednu strašnu mrežu opasnih ljudi koji, kada su uzeli vlast, porobili su institucije. Pitanje je istraživanja da li to porobljavanje institucija pokazuje jesu li oni u korupciji, zašto su ucijenjeni, zašto su njihovi strahovi…“, kaže profesor beogradskog Univerziteta.

„Vučićeva država je od Ćacilenda do Skupštine“

Čupić ističe da bi izbori pokazali kakav je odnos građana prema ovoj vlasti.

„S druge strane, taj čovjek koji je izbore raspisivao i kad je trebalo i kad nije trebalo, kad nikakvih potreba nije bilo, sad odjednom ne raspisuje. On ponižava institucije jer njima ne vjeruje. On je oko sebe napravio ovaj užasni krug šatora, u kojem ne znamo kakva se sve čuda nalaze, ali ono što sam vidio – to su kreature ljudske, to nisu ljudi, nego samo kreature ljudske, ništa nemaju čovječno u sebi. To je njegova odbrana, to je njegova država. Njegova država je ono od Predsjedništva do Skupštine“, objašnjava profesor Čupić.

Prostor ispred Skupštine Srbije, u kojem se nalazi šatorsko naselje poznatije kao Ćacilend, ocjenjuje kao užas.

„Ja sam gledao te ljude koji su tamo, znate, kao da ste u nekoj ludnici. Muzika se pušta dok je žena okovana bolom – izgubila je svoju najveću vrijednost, nemate veću vrijednost od svog djeteta. I sada oni pjevaju i tako dalje, pa vi vidite – pjevaju raspušteni, vidite ljude koji jednostavno ne pripadaju ničemu ljudskom, oni imaju samo kreaturu ljudsku, znači imaju oblik, ali ništa nemaju od onoga što pripada ljudima. Zvijeri, kad ubijaju, to rade samo po instinktu, kad su gladne i kad ih neko napada – ovo što ovi ljudi rade, to ne rade ni zvijeri“, kaže Čupić, naglašavajući da je muzika stala po diktatu.

„Kad Evropa i Amerika kažu da više ne može – za sat, dva će nestati šatori“

Na pitanje hoće li utišavanje muzike biti najviše što je vlast spremna da uradi u slučaju Dijane Hrke i Milomira Jaćimovića, ili će možda doći i do uklanjanja Ćacilenda, Čupić navodi da, kada Evropa i Amerika budu rekle da više ne može tako, za sat, dva će svi ti šatori nestati.

„Dok se spolja ne interveniše – jer znamo mi kako on funkcioniše i kako mu se daje održavanje, kako mu se infuzija daje – dok mu oni ne kažu, jedino da krenemo u krv. Ja sam protiv toga. Ovo treba da bude nenasilno i sad pozivam sve građane da nikada nikakvo nasilje ne pokrenu. Njemu teže pada nenasilje. Svako nasilje njemu odgovara i građani treba da se plaše provokatora u svojim redovima“, kaže Čedomir Čupić.