Sergej Lavrov je rekao u Moskvi da "međudržavni energetski ugovor Srbije i Rusije iz 2008. isključuje bilo kakvu nacionalizaciju".

-I rekao je istinu po prvi put u životu. Idioti koji su 2008. godine učestvovali u pregovorima su u međudržavni ugovor sa Rusijom uneli u član 2 tačka 4 izjavu kojim se Srbija odriče suvereniteta prema kompanijama iz Rusije. Jer kada se država odrekne bezuslovno i vremenski neodređeno od nacionalizacije i eksproprijacije nečije imovine - ona se zapravo odriče suvereniteta prema toj kompaniji jer time saopštva: "Neću sprovoditi javne i nacionalne interese prema toj kompaniji".

Sreća je da su takve ugovorne odredbe NIŠTAVNE i da ne proizvode niti mogu da proizvode pravno dejstvo, poručio je beogradski advokat Čedomir Stojković.

- Jer suverenitet države podrazumeva da je država iznad svake kompanije i da se ne može prema bilo kojoj kompaniji odreći da primeni svoj ustav (niti se odreći člana 62 Ustava Srbije), niti se može odreći da štiti svoje građane u skladu sa Ustavom (inače bi neko mogao sa Rusijom potpisati i ugovor da se Srbija neće braniti ako je neka zemlja oružano napadne. Naravno da takva odricanja od suvereniteta su ništavna, bez pravnih posledica i ne važe). Međutim, ČINJENICA JE da su budale koje su zaključile međudržavni ugovor - potpisale da se odriču upravo toga, suvereniteta Srbije.

I ČINJENICA JE da su budale u parlamentu glasale da se Srbija odrekne suvereniteta prema Gazprom-u. Dakle, doslovno svaki učesnik tih pregovora iz 2008, svaki član te vlade i svaki narodni poslanik iz 2008. su počinili krivično delo iz člana 305 Krivičnog zakonika - ugrožavanje nezavisnosti. I doslovno je svako od onih koji su podigli ruku za taj sporazum nesumnjivi veleizdajnik, naveo je Stojković, te dodao:

- Ne po moralu ili populističkim izjavama, već po zakonu. Jer NE MOŽE vlada da se odriče primene ustava svoje zemlje prema bilo kojoj kompaniji. I takva odricanja ne proizvode pravno dejstvo niti međunarodno niti u domaćem pravnom sistemu. Ali potpisivanje takvih odricanja predstavlja veleizdaju (ugrožavanje nezavisnosti) i to je 1/1. To što su potpisali i u skupštini izglasali samo svedoči da su bili veleizdajnički idioti. Ali osim što to dokazuje, taj ugovor u tom delu ništa više od toga ne znači.

Srbija ima NE SAMO PUNO PRAVO, VEĆ I USTAVOM UTVRĐENU APSOLUTNU OBAVEZU DA NACIONALIZUJE AKCIJE NIS-a (prinudni otkup akcija) u situaciji kada to ugrožava nacionalne interese. Rusiji. ako se to ne dopada - ugovorom o prodaji NIS-a predviđena je arbitraža pred Međunarodnom privrednom komorom u Švajcarskoj. I bez ikakve sumnje će takav spor izgubiti, jer Srbija nema nikakvu krivicu zbog toga što je Rusija izvršila protivpravnu agresiju i invaziju na Ukrajinu. A kada arbitraža utvrdi da član 2 stav 4 energetskog ugovora ne važi i da je ništavan, slobodno neka se obrati upravo onim izdajnicima koji su 2008. takav član ugovora potpisali. I nek radi sa tim idiotima šta god hoće, zaključio je Stojković.