Anketa među privrednicima pokazala je da je učešće sive ekonomije u Podgorici preko 21 odsto, a u Budvi iznad 20 odsto. Ta statistika, kako se može konstatovati, ne mijenja se godinama unazad, mada nezvanične procjene pokazuju da je čak iznad 35 odsto.

Da se u neregistrovanim objektima mogu obaviti brojne usluge, ali i kupovine, potvrđuju Podgoričani koje smo anketirali. Rješenje je, ocjenjuje za Radio Crne Gore ekonomski analitičar Mirza Mulašković, edukacija i kontrola onih koji rade u sivoj zoni, kako bi shvatili koje su prednosti legalnog poslovanja.

Udio sive ekonomije, prema zvaničnim podacima resora finansija, od prije tri godine iznosi preko 20 odsto, a neke procjene govore da dostiže čak 35 odsto. Da je ima, kako bismo rekli, na svakom ćošku, potvrđuje i nelegalna ulična prodaja cigareta, ali i raznih potrepština za domaćinstvo.

Osim toga, naročito je izražena u sektoru usluga, pa se možemo obući ili srediti frizuru i nokte u privatnim stanovima i kućama. To primjećuju i Podgoričani – sagovornici s kojima smo razgovarali.

„Ima ih dosta koji se time bave privatno, u kućama i stanovima, ali to, mislim, nije u redu. Ima dosta ljudi koji plaćaju sve, a mnogi ne plaćaju ništa.“

„Ja znam jedan salon koji je, recimo, u otvaranju već tri godine, znači niko ništa ne plaća.“

„Ja razumijem i one koji rade u svojim stanovima. Moraju da žive, moraju nekako da prehrane porodice.“

„Druže se školske drugarice moje djece i ja onda u tim situacijama ne gledam mnogo, već pođem. Naravno da treba ispoštovati državu i platiti sve, ali i da povratna reakcija države prema privatnicima bude onakva kakva treba da bude.“

Neformalna ekonomija problem je prije svega registrovanim privrednim subjektima i uzrok je nelojalne konkurencije, jer oni koji rade u sivoj zoni nude niže cijene proizvoda i usluga pošto ne plaćaju dažbine državi.

To je ocijenio ekonomski analitičar Mirza Mulešković.

„Ono što u Crnoj Gori imamo kao veliki problem jeste to što neformalnu ekonomiju dominantno posmatramo samo kod registrovanih privrednih subjekata, dok one neregistrovane uopšte ne posmatramo, kao da ne postoje“, kazao je Mulešković.

Takvi bi, napominje naš sagovornik, trebalo da budu predmet kontrole i edukacije, kako bi im se pojasnili benefiti legalnog poslovanja.

„Situacija kada ste u neformalnoj zoni možda jeste dobra jer ne plaćate određene obaveze državi, što je za vas dobro trenutno, ali ukoliko se nađete u nekom problemu, nemate nikakvu zaštitu“, kazao je Mulašković.

Zvanični pokazatelji govore da se udio sive ekonomije od 2014. godine smanjuje, kada je činila četvrtinu bruto domaćeg proizvoda. Primjera radi, legalna prodaja cigareta za pet godina porasla je za 125 odsto.

To potvrđuje i analiza Monstata, prema kojoj su prihodi od akciza za pet godina porasli sa 45 na 130 miliona eura, što predstavlja rast od 188 odsto. U analizi se zaključuje da nije riječ o eksploziji pušenja, već o efikasnijoj fiskalnoj politici i boljoj kontroli tržišta.