Lustracija u Srbiji nije “propala” sama od sebe, već su je direktno politički ubili Koštunica sa svojim mračnim čuvarima službi i crveno-crne pošasti, poručila je Marinika Tepić, potpredsjednica Stranke slobode i pravde.

- Lustracioni zakon izglasan je 80 dana nakon ubistva Đinđića 30.maja 2003. kao Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Bio je to dobar zakon sa primenom do 2013./10 godina. Lustracioni period obuhvatao je vreme od 23. marta 1976. kada je stupio na snagu Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (ICCPR) - ključni ugovor UN o osnovnim ljudskim pravima. 15. jula 2003. u Skupštini su izabrani članovi lustracione Komisije:

Vesna Rakić-Vodinelić,

Zoran Ivošević,

Tamaš Korhec…

kao pravni stručnjaci, ali Komisija postaje trajno osakaćena kada Koštunica i njegovi odbijaju da predlože parlamentarne članove kroz svoju poslaničku grupu, poručuje Tepić, te dodaje:

-I tako su onemogućili rad Komisije. Zato je važno setiti se i znati ko je ko bio i ostao i zašto su neke razlike ipak bitne, jer i od njih lustracija i te kako zavisi. Ako iko misli da će opet nakon promena opstruisati lustraciju nekim novim koštunicom, neka zna da ovog puta neće moći, baš kako je zapisano i u programu naše Stranke slobode i pravde već šest godina. I to ne samo za političke funkcionere, nego se mi zalažemo za lustraciju svih javnih funkcionera i u pravosuđu i u medijima i u bezbednosti i u obrazovanju koji su kršili ljudska prava, kako nikada više ne bi mogli da se nađu na javnoj funkciji! I zaista je dobra vest što podrška lustraciji postaje sve veća, zaključila je Tepić.