Garantni fond Republike Srpske osnovan je u cilju podrške privrednicima u pronalasku novca za investiranje, međutim garancije koje se daju, preduzeće bi trebalo da opravda dobrim poslovanjem. Novi slučaj loše garancije je srbačko preduzeće Mane komerc.

Preduzeće Mane komerc od Investiciono razvojne banke dobilo je kredit u iznosu od 4,5 miliona maraka, uz garanciju Garantnog fonda u iznosu od milion i po maraka.

Nakon stečaja ovog preduzeća, Garantni fond moći će da naplati svega 21 odsto sredstava, što znači da će budžet biti oštećen za 1,2 miliona maraka. Iako je za poslovanje Garantnog fonda odgovorna Vlada Srpske, jer upravo ona odobrava garancije, premijer Savo Minić nije upućen u ovaj problem.

„Ne znam, ne mogu vam u ovom momentu reći neke detalje“, rekao je nedavno Minić. 

Garantni fond je dobra ideja, koja je zloupotrebljena od strane Vlade RS-a i služi za bogaćenje pojedinaca, tvrdi narodna poslanica Mirjana Orašanin. Dodaje da se sve radi smišljeno i da  preduzeća, koja planiraju stečaj, nemaju prepreku da dobiju kredit.

„Izgubljen jos 1,2 miliona maraka odvešće fond u totalni gubitak. Garantni fond je i u prethodnom periodu poslovao sa gubitkom, upravo zbog izgubljenih sporova i nenaplaćenih garancija. Inače Garantni fond je institucija koja je osnovana da potpomogne zaduživanje privrednih subjekata, obezbjeđuje im garancije za vraćanje kredita i na taj način da pomogne, privredni razvoj Republike Srpske.

Međutim ta ideja je potpuno zloupotrebljena i potpuno upropaštena, a kada je u pitanju Mane komerc, to je tek posebna priča. Pozivam tužilaštvo da ispita poslovanje Mane komerca, način na koji je dobilo kredit or IRB-a, kako je Vlada dozvolila da Garantni fond dobije toliku garanciju i na kraju, kako je otišlo u stečaj“, kaže Orašanin. 

Finansiranje privrednih preduzeća, koja bi zapošljavala nove radnike i time potpomogla razvoj privrede, primarna je ideja IRB-a i Garantnog fonda.

U pravilu, garanciju fonda preduzeće je moralo da opravda.

„U ovom slučaju nije uziman žirant, već su uzimane mjenice, koje su naplative, ako imate para na računu. I onda su očigledno zbog toga što je to prilika, koju loši ljudi, loši privrednici mogu da iskoriste, oni su to i iskoristili. Na bazi lijepih priča i obećanja, uzimali su kredite, koje su dobijali zahvaljujući Garantnom fondu i onda se ispostavi da su uzeli novac, a da nemaju nikakvo pokriće za taj kredit ili garanciju, ili i jedno i drugo, i onda svjesno uđu u situaciju da to propadne“ ističe ekonomista Zoran Pavlović za BNTV.

Ovo nije jedini slučaj gdje Garantni fond daje neosnovane garancije, pa redovno bilježi gubitke. Pored stečaja preko noći, popularno je i neizmirivanje obaveza, koje Garantni fond, umjesto vlasnika preduzeća, mora da plati.