Budućnost bespilotnih sistema, koji će postati osnova ratovanja, leži u vještačkoj inteligenciji, smatra komandant voda za ometanje u četi za elektronsko ratovanje Moskovskog vojnog okruga Andrej Burnašov.

U ruskim Oružanim snagama pojavom i razvojem bespilotnih sistema, prema njegovim riječima, promijenio se pejzaž borbe.

„Dok se ranije sve moralo 'osjećati' rukama i nogama, sada se za to koriste bespilotni sistemi. Koriste se za izviđanje, artiljerijsko podešavanje, stalno neprijateljsko osmatranje, kontrolu vatre, evakuaciju, taktiku daljinskog miniranja i isporuku zaliha i hrane”, objasnio je Burnašov u intervjuu za TASS.

On smatra da se sistem „orlan-10”, borbenog klasika koji u ruskoj službi već dugi niz godina dokazao se kao odličan, ponekad je čak i nadmašio novije sisteme.

„Njegove prednosti uključuju jednostavnost i lakoću rukovanja. Uvijek se može popraviti na prvoj liniji fronta, čak i na terenu. Mobilnost tokom popravki omogućava brzo nastavljanje operacija, kao što je izviđanje. Tipično, tehničar dodijeljen posadi je odgovoran za obnavljanje borbene sposobnosti sistema”, ocijenio je Burnašov.

Oblast bespilotnih sistema je jedna od najdinamičnije razvijajućih danas.

„Jedna od najaktivnije korišćenih municija trenutno je 'lanset' za lažnu upotrebu. Svakodnevno se dokazuje na liniji kontakta. Takođe bih istakao 'superkam', dron avionskog tipa. Prelazeći na FPV dronove, tu su 'bumerang' i 'princ vandal novgorodski', koji koriste optička vlakna”, naveo je Burnašov.

Po struci programer, 2022 godine, kada je sve počinjalo, bio je jedan od vojnika koji su bili određeni da počnu da rade sa novom tehnologijom. Izbor je vršen među onima koji su već koristili dronove u borbi, kao i u svakodnevnom životu, pa je Burnašov je postavljen za šefa posade bespilotne letjelice (BPLA) „orlan-10” u ruskoj armiji.

„To je bilo nešto sa čime sam mogao da se poistovjetim, a komandanti su donijeli ključnu odluku da me rasporede u jedinicu za bespilotne letjelice. Dakle, počevši od malih dronova, prelazio sam na sve veće i veće, i na kraju došao do sistema 'prlan-10'. Tako sam postavljen za komandanta voda bespilotnih sistema i dobio čin poručnika”, ispričao je Burnašov.

On je rekao da je radio i sa zemaljskim robotskim sistemima (GRS), da ih je „malo testirao” u pozadini kada su počeli da se uvode u trupe.

„Bio sam radoznao u vezi sa ovim novim sistemima. Ja sam više operater aviona, a ovaj je nešto što 'puzi po zemlji' i to je bilo veoma zanimljivo iskustvo. Putovali smo skoro po cijeloj pozadini, samo učeći šta je to, kako se time upravlja i čemu služi”, rekao je on.

Istakao je da kopneni dronovi danas daju ogroman doprinos borbenim operacijama, jer su isporuku resursa i evakuaciju ranije direktno obavljali ljudi. Međutim, sada je to zamijenjeno robotskim sistemima za zaštitu osoblja od žrtava. Ovo takođe štedi vrijeme tokom borbenih operacija - robot može brže da „puzi” po zemlji, što je mnogo lakše nego slanje nekoliko ljudi, a teret koji može da isporuči je mnogo veći.

Budućnost „bespilotnih vozila” uključuje vještačku inteligenciju i upotrebu više satelitskih komunikacionih sistema. Jasno je da će razvoj dronova dovesti do povećanja brzine i manevarskih mogućnosti, a možda čak i do prelaska na laserske tehnologije.