„Ne pada mi na pamet, ne sa Markom Rubiom, nego sa Svetim Petrom da razgovaram o Kosovu. Kosovo je Srbija, bilo i biće. I kraj priče“, rekao je predsjednik Srbije, tokom boravka u zvaničnoj posjeti Kazahstanu, nalazeći preko novinarskih pitanja tamo povod da odgovori na tvrdnje bivšeg diplomate Nebojše Vujovića o tome da je navodno srpski šef diplomatije, Marko Đurić, u Vašingtonu, upoznat sa tajnim sporazumom o priznanju Kosova od strane Srbije.

Očiglednost slučaja o tome da je predsjednik Srbije na „udaru“ kritičara da je odustao – da čak i u simboličkoj ravni – koja se pretpostavlja i kao jedina moguća, s obzirom na okolnosti, „brani“ Kosovo i osporava nezavisnost te države od Srbije, prisutna je već duže vrijeme javnosti u Srbiji.

Stoga se tvrdnja Vujovića da je srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić tokom posjete Vašingtonu od američkog državnog sekretara, Marka Rubia, dobio informacije o navodnom tajnom i obavezujućem sporazumu o priznanju nezavisnosti Kosova, ali i očekivanja da bi EU trebalo da bude više kritična prema represiji koju Vučić sprovodi nad sopstvenim pobunjenim građankama i građanima, mogu tumačiti u smjeru upravo tih kritika Vučićeve kosovske politike. I slabosti Zapada na Vučića – zbog Kosova.

Sagovornici Danasa ističu da je Vučić sve vrijeme svoje političke karijere, a, razumije se, naročito tokom posljednjih 14 godina koliko je na vlasti, koristio nacionalističke teme kako bi zabludei i pridobio što veće biračko tijelo, a Kosovo je jedno od ključnih. Uprkos realnosti – Kosovo nije vraćeno u granice Srbije, ali rast i održavanje biračkog tijela na osnovu tvrđenja da nije nezavisno, oduvijek je bila omiljena manipulacija ovdašnjih političara. Ne samo Vučića.

 Sonja Biserko (Foto FoNet)

„Bilo bi pošteno prema dolazećim generacijama da im se najzad jasno objasni stvarni status Kosova…“

Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kaže za Danas da u svom neiskrenom ponašanju, prije svega prema građanima Srbije, predsjednik Vučić doveo je sebe u poziciju da svakodnevno poriče ono što je očigledno još od NATO intervencije — da nema povratka Kosova u sastav Srbije.

"Od tada je svaka vlast pokušavala da prikrije činjenicu da je Srbija poražena i da od podele Kosova nema ništa, iako je upravo podela bila prioritet gotovo svih vlasti od 2000. godine nadalje", kaže.

Kako dodaje, Vučić je potpisao Briselski sporazum, na koji su se kasnije nadovezali Brisel II i Ohridski sporazum, koji su politički i međunarodno obavezujući.

"Istovremeno je svojevremeno povukao Srbe iz kosovskih institucija i sprečio njihovo učešće na izborima, čime je suštinski okončan bilo kakav institucionalni uticaj srpske države na Kosovu. Kasniji pokušaji da se vrati na Kosovo bili su pre svega motivisani unutrašnjom političkom situacijom u Srbiji i odvijali su se na štetu samih Srba na Kosovu. Ne treba izgubiti iz vida da je i Donald Tramp tokom svog prvog mandata prinudio Vučića da potpiše sporazum koji vodi normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije", kaže Biserko.

Ona potom komentariše Vučićevo opovrgavanje tvrdnji diplomate Nebojše Vujovića.

"Njegovi poslednji potezi predstavljaju korak dalje, a tvrdnje Nebojše Vujovića uklapaju se u Trampove regionalne ambicije, naročito u trenutku kada je suočen s unutrašnjim izazovima. Već četrnaest godina, otkako je na vlasti, Vučić koristi Kosovo za podizanje tenzija — kako na samom Kosovu, tako i unutar Srbije — podstičući nacionalizam i skrećući pažnju sa tekućih problema, posebno od početka studentskih i građanskih protesta. Bilo bi pošteno prema dolazećim generacijama da im se najzad jasno objasni stvarni status Kosova i da se otvori prostor za istinsku normalizaciju odnosa između dve zemlje", zaključuje Sonja Biserko.

Žarko Korać (Foto FoNet) 

„Zašto Vučić šalje Đurića u Ameriku i gdje?“

"Posljednjih godinu dana Vučić rapidno gubi podršku ne samo unutar zemlje, nego i na međunarodnom planu. Pojačanje unutrašnje represije pokazalo je svima koji to žele da vide, da to radi jer ne želi da raspiše izbore, grčevito se držeći za vlast i da njegov sve veći pritisak na pravosuđe, posebno tužilaštvo, pokazuje strah političkog i ekonomskog kruga neposredno oko njega, od pravne odgovornosti za ogromnu pljačku i korupciju", kaže za Danas Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, u penziji.

Ali to sada prati i gubitak podrške na međunarodnom planu, dodaje.

"Nemačka se pretvorila od glavnog podržavaoca njegovog režima u otvorenog kritičara. Takođe rat u Ukrajini je pažnju Evrope i SAD skoro u potpunosti preusmerio na pitanja sudbine NATO i naoružavanja evropskih armija. Doskorašnja kriza vlasti na Kosovu zaustavila je i moguće pregovore Beograda i Prištine, tako da smo bar do sada imali potpuno marginalizovane te razgovore" objašnjava Korać.

Ne vidim, kaže dalje, da bi u sjenci ogromne iranske krize, SAD bile posebno zainteresovane da trenutno te razgovore obnove.

Otud ta agresivna Vučićeva izjava – smatra Korać.

Ali mislim da je i poseta ministra Marka Đurića SAD imala drugu temu.

Sve što radi na unutrašnjem planu: prebijanja i hapšenja studenata, naopaka reforma pravosuđa, pokušaj gušenja medija i neraspisivanje izbora, konačno je došlo na naplatu, napominje i dodaje da je Srbija danas postala politički najizolovanija zemlja Evrope.

"Zasluženo", zaključuje Korać.