„Vlada Sava Minića politički je klekla pred Ustavnim sudom BiH, ispunjavajući njihove uslove upitnosti legitimiteta Vlade i svojim iznuđenim trećim izborom od strane Ustavnog suda BiH. Koliko su ekonomski klekli najbolje govori brutalno visoka kamatna stopa od 6,25% po kojoj su nas zadužili za novih 500 miliona eura ili skoro milijardu KM“, rekla je ovo Jelena Trivić na pres konferenciji povodom aktuelne ekonomske situacije.

Trivić je upitala Zoru Vidović, Milorada Dodika, i sve druge portparole režima koliko će Republika Srpska morati vratiti kamate po osnovu najnovijeg zaduženja?!

„Kada u svojim sterilnim saopštenjima, u kojima demonstriraju navodnu finansijsku moć, kažu iznos kamata koje ćemo morati vratiti za ovo zaduženje, građanima će biti jasno koliko je skupa ova operacija“, jasna je Trivićeva.

Trivić dodaje da ova operacija zaduženja nije demonstracija nikakve moći, nego nemoći, jer se morala na sve načine, pa i ovako skupe, zatvoriti finansijska konstrukcija za budžet, s obzirom na to da dospijeva 1,6 milijardi duga u ovoj godini, a krajem aprila i glavnica od 300 miliona eura obveznica emitovanih na Londonskoj berzi 2021. godine.

„Spirala zaduživanja u koju je upala naša vlast mogla bi se opisati situacijom u kojoj žeđ gasite morskom vodom – kratkoročno nešto postižete, a dugoročno ne rješavate problem žeđi“, istakla je Trivićeva, te dodala:

„Nijedna marka od ovog zaduženja neće ići u razvoj i investicije, nego u klasično finansiranje duga, što se najbolje vidi po mršavim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda nekoliko godina unazad od oko 2,5%“.

Trivić ističe da još jedan dokaz da politika zaduživanja Vlade nije imala nikakv pozitivan efekat na privredne pokazatelje jesu učešća poslovnih investicija u BDP-u od preskromnih 15,9% što govori o lošoj strukturi privrede i da je rast, čak i ovaj minoran od 2,5% generisan isključivo kroz potrošnju, a ne investicije.

Lošu dinamiku rasta vidimo, kako navodi Trivić, i kroz nivo prosječnih plata koje danas iznose od 1.650 KM, dok su prosječne plate u Srbiji dostigle iznos od 2.000 KM.

„Što se tiče akciza – tu je sve rečeno, vlastima odgovara rast cijena goriva, koji će voditi rastu cijena i svih drugih roba i usluga, a njima značiti ekstra prihod po osnovu većeg PDV-a. Eventualno smanjenje akciza ne bi pojeftinilo samo gorivo nego bi usporilo rast i svih drugih roba i usluga u lancu koji svoja poskupljenja opravdano ili neopravdano obrazlažu rastom cijena goriva“, ističe Trivićeva.

Trivić na kraju konstatuje da građani vrlo dobro znaju da je najavljeni rast plata u javnom sektoru već unaprijed „pojeden“ brzim rastom cijena.