Bosna i Hercegovina je veoma blizu povratka na sivu listu Moneyvala, međunarodnog tijela za borbu protiv pranja novca, zbog kašnjenja u ispunjavanju obaveza. 

Prvi na udaru će se naći bankarski sektor, jer Siva lista podrazumijeva skuplje transkacije, što po automatizmu dovodi do viših kamata skupljih kredita za građane i privredu. 

"One će naravno poskupiti ukoliko se BiH ponovo nađe na Sivoj listi. Dakle pitanje Sive liste je suštinski reputacijski problem za zemlju BiH, za njen finansijski sektor prvenstveno", navodi Edis Ražanica direktor Udruženja banaka BiH.

Novčane doznake iz inostranstva su jedan od ključnih izvora finansiranja za mnoge građane u Bosni i Hercegovini. Svake godine dijaspora pošalje više od 4 milijarde KM.

Osim što će transakcije biti skuplje, za zemlje koje se nađu na Sivoj listi, one su komplikovanije i traju neuporedivo duže. 

"Tražiće lokalna banka da date dokumente, ko je poslao novac, po kom osnovu, zašto, pa će o tome obavestiti posredničku banku koja je u biti prihvatila sve uslove koje Moneyval propiše, a to znači da će transakcije koje mogu da se dese u jedan ili dva dana trajati i po petnaest", kazao je za BHRT ekonomist Zoran Pavlović.

Siva lista, osim građanima, zakopmlikovaće život i privredi. 

"Vidimo da one zemlje koje su usvojile te zakone i koje su prihvatile te preporuke da danas imaju povoljnije novčane transakcije, kako u zemlji tako posebno je to značajno u međunarodnim transakcijama i sa tog aspekta bili bi konkurentniji sa našim partnerima iz susjednih zemalja", navodi Goran Račić, predsjednik Privredne komore Republike Srpske.

Domaći političari, donosioci odluka, za neusvajanje potrebnih zakona, prebacuju krivicu jedni na druge. Nadaju se da će im Evropa i ovaj put progledati koroz prste.

Više u prilogu BHRT-a.