Italija bi mogla odustati od učešća u novom odbrambenom programu Evropske unije SAFE ako joj se ne odobre blaža budžetska pravila za potrošnju povezanu s energijom. U pismu predsjednici Evropske komisije Ursuli von der Leyen, italijanska premijerka Giorgia Meloni uslovila je italijansko pristupanje programu istom budžetskom fleksibilnošću za ublažavanje rastućih troškova energije kakva je već dopuštena za odbrambene izdatke, piše Reuters.

Instrument Sigurnosna akcija za Evropu (SAFE) zajednički je program zaduživanja koji se oslanja na budžet EU, a cilj mu je ojačati odbrambene sposobnosti bloka i pomoći državama članicama u ispunjavanju ambicioznijih ciljeva potrošnje koje je postavio NATO.

Zahtjev za proširenjem izuzeća

Ovim potezom, koji predstavlja diplomatsku eskalaciju u odnosima s EU, Meloni je pojačala pritisak na Komisiju da odobri proširenje takozvane klauzule o izuzeću. Ta klauzula trenutno dopušta zemljama članicama da prekorače granice deficita kako bi povećale izdatke za odbranu ili se suočile s izuzetno nepovoljnim ekonomskim okolnostima.

"Italija smatra nužnim privremeno proširiti primjenu klauzule o izuzeću od budžetskih pravila, koja se već odnosi na odbrambenu potrošnju, kako bi obuhvatila investicije i vanredne mjere potrebne za rješavanje aktuelne energetske krize", napisala je Meloni u pismu poslanom u nedjelju navečer, u koje je Reuters imao uvid. "Bez te nužne političke dosljednosti, italijanskoj vladi bilo bi vrlo teško objasniti javnosti zašto bi trebala učestvovati u programu SAFE", dodala je.

Posljedice za italijanski budžet

U slučaju odbrambene potrošnje, budžetska fleksibilnost bila bi dostupna četiri godine, počevši od 2025., pri čemu povećanje deficita do 2028. ne bi smjelo premašiti 1.5% nacionalnog proizvoda godišnje.

Proširenje te klauzule i na potrošnju povezanu s energijom potencijalno bi omogućilo Italiji da finansira skupe mjere pomoći za firme i domaćinstva u vrijednosti većoj od 30 milijardi eura (34.9 milijardi dolara). To bi ujedno značilo da Rim odustaje od svojih planova da ove godine smanji budžetski deficit ispod gornje granice EU od 3% BDP-a.

Reakcija EU i argumenti Rima

Evropska unija dosad je poručivala da energetska kriza ne opravdava odstupanje od budžetskih pravila. Italija je, s druge strane, još prošlog mjeseca upozorila da možda neće moći ispuniti svoje obaveze za povećanje odbrambene potrošnje upravo zbog potrebe da se bori s rastućim cijenama energije.

"Svojim građanima ne možemo opravdati da EU dopušta finansijsku fleksibilnost za sigurnost i odbranu u užem smislu, ali ne i za zaštitu porodica, radnika i preduzeća od nove energetske krize koja prijeti da zada težak udarac realnoj ekonomiji", zaključila je Meloni u pismu upućenom von der Leyen.