“Beograd, naravno odavno više nije moj grad, ‘moj London’ ili ‘naš Berlin’ iz osamdesetih. I neka nije, da se razumijemo, nije ni Split više moj grad… U prirodi je grada da se mijenja, promjena je sama definicija grada, već i ‘moj Split’ ili ‘moj Beograd; iz osamdesetih bili su tuđi gradovi za fetive Splićane i stare Beograđane”, rekao je Dežulović u intervjuu za "Nedeljnik".

“Riječ je o nečemu drugom: o tome da Beograd jednostavno više nije grad, to je tek malo veća kasaba, Dubai za siromašne ili Jagodina za bogate. Riječ je o tome da je u Beogradu sistematski poništena svaka pojedinačna ideja grada, i to ne samo onim čudovišnim, lažnim baronom Stefanom Minhauzenom na topovskom đuletu pred željezničkim kolodvorom, buđavim i ofrlje provincijskim Waterfrontom, te ostalom pseudourbanističkom plastičnom bižuterijom, koja Beograd čini velegradom točno onoliko koliko je Jagodinu velegradom učinila ona Palmina žirafa”, dodao je Boris Dežulović.

Nije prošlo mnogo, a na Twitteru su ljudi započeli žučnu svađu u kojoj su jedni stali na Dežulovićevu stranu, a drugi ga oštro napali.

Poređenja Beograda, Splita i Zagreba su za neke bila neminovna…

Dežulović je kazao i da grad čine ljudi, socijalna, kulturna i svaka druga “diverzija i diverzifikacija”.

“Grad, naime, ne čine žirafe, nego ljudi. Ne razlikuju grad i selo samo industrija i poljoprivreda – više se krumpira i kupusa danas uzgoji u urganim vrtovima Helsinkija nego na finskom selu – već rastvorenost grada i njegova socijalna, kulturna i svaka druga diverzija i diverzifikacija, nasuprot plemenskoj tradiciji sela i seoskih glavara. Upravo po tome Beograd je nekad bio grad, upravo po tome Beograd je danas blatnjava, tužna selendra koja izgleda kao da ju je snimao Radoš Bajić na metamfetaminima”, rekao je on.