"Drastičan skok broja novooboljelih od koronavirusa u posljednjih nedjelju dana je očekivan, Srbija je ušla u dio četvrtog talasa u kom brojevi naglo rastu i to će trajati bar još dvije nedjelje", kaže za list "Nova" profesor informacionih tehnologija, dr. Petar Kočović. Dodaje da Gausova kriva, koju koristi za predviđanje toka epidemije, pokazuje da će aktuelni talas krajem septembra dostići maksimum i završiti se krajem godine.

Doktor Kočović kaže da je četvrti talas epidemije Covida-19 u Srbiji počeo 2. jula. Tog dana su bila registrovana 74 nova slučaja zaraze, da bi broj postepeno rastao i do 31. jula stigao do 298.

“Gausova kriva, koja je simetrična i ima oblik zvona, ima šest segmenata. Do kraja juna je ispunjen prvi segment, u kom brojevi postepeno rastu, a sada se nalazimo u drugom, u kom se dešava nagli skok. Slede treći segment u kom rast postaje sporiji, četvrti gde počinje sporo opadanje, peti koji karakteriše nagli pad i šesti gde brojevi sve sporije padaju i talas nestaje”, objašnjava profesor.

Kočević kaže da je danas 41. dan četvrtog talasa.

“Ušli smo u drugi segment krive i ovakav rast možemo da očekujemo i naredne dve nedelje. Dobro je što su brojevi za sada manji nego u istom delu trećeg talasa pa ne očekujem da će biti do 8.000 obolelih na dnevnom nivou kao prošli put”, objašnjava.

Preciznija predviđanja imat će tek nakon sedam dana, ali matematika za sada pokazuje da broj novozaraženih ovog puta neće premašiti 2.200.

“Narednih sedam dana će odlučivati, potrebno mi je još podataka iz drugog dela krive radi preciznijih proračuna. U Srbiji sad imamo masovne koncerte, okupljanja, dolazak turista, to je broj zaraženih koji ne može ni matematikom da se predvidi”, objašnjava dr. Kočović.

Dostupni podaci pokazuju da bi broj oboljelih mogao da raste sve do kraja septembra, nakon čega bi trebalo da pada, a aktuelni talas bi mogao da bude završen krajem godine.

“Ovaj talas bi trebalo da se završi oko 20. decembra, ali bi to moglo da se desi i do dve nedelje kasnije i ranije. Kako talas bude odmicao, dalji tok će moći s većom sigurnošću da se predvidi”, kaže.

Profesor primjećuje da od početka četvrtog talasa u Srbiji nema zatvaranja koja bi mogla da utječu na tok epidemije, ali je zato veliki broj osoba vakcinisan, što utječe da brojke budu značajno manje. Međutim, ni ovo što nas sada očekuje ne ocjenjuje kao naivno.

“Ljudi bi trebalo da budu upozoreni na opasnost, mere bi trebalo da postoje. Međutim, dalji tok talasa mogle bi naglo da izmene samo metode korišćene u Londonu i na Olimpijskim igrama u Tokiju – praćanje kontakata putem aplikacije i stavljanje u karantin”, smatra profesor.